Izvor: B92, 21.Maj.2013, 09:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako postati žrtva trgovaca drogom
Novi Sad -- "Potez za oprez" je akcija čiji je cilj unapređenje svesti mladih o tome koliko je lako biti upleten u mrežu laži i postati žrtva narko-kartela.
Milica Kojić, Novosađanka koja je bila žrtva narko-trgovaca, pokrenula je ovu akciju zajedno sa Unijom Filozofskog fakulteta.
Ona sama je bila žrtva trgovaca drogom u Peruu u gradu Mankari, gde je sa drugom otputovala u februaru 2011. Nagradno putovanje se ispostavilo kao paravan za transport narkotika.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
"Drugar je dobio dva poklon putovanja za Peru od javne ličnosti iz Srbije, koja je bila učesnik jednog rijalitija. U početku je trebalo da ide moja najbolja drugarica, ali se predomislila i putovanje poklonila meni, jer je znala da je moj san oduvek bio da otputujem u Južnu Ameriku", priča Milica Kojić za “24 sata”.
Prema njenim rečima, sve od smeštaja i hrane preko ekskurzija bilo je uključeno u aranžman, a nekoliko dana pred povratak otišli su u grad Pjura, gde su se našli sa bratom osobe koja im je poklonila putovanje.
"Dočekao nas je sa poklonima. Bilo je tu svega, od suncobrana do suvenira. Sve i da mi je bio ispravan kofer, nije moglo da stane. On se ponudio da nam nabavi nove, pa je doneo tri kofera od svojih prijatelja Italijana. Ja sam uzela jedan, a drugar dva. Niko ni posumnjao nije da bi se tu mogla naći droga", ističe Kojićeva.
I ubrzo se putovanje iz snova pretvorilo u košmar.
"Jedne večeri u našu sobu su upali karabinjeri, koji su nam pretresli sve stvari. Pronađen je presovan kokain u zidovima kofera, ispostavilo se da je tu bilo oko dva i po kilograma kokaina", kaže Milica, koja je uhapšena 12. marta, nakon čega su usledila tri mučna meseca zatvora i dokazivanje nevinosti.
Odmah pošto je do Srbije stigla vest da je uhapšena, u akciju spasavanja uključili su se njeni roditelji, prijatelji i kolege sa fakulteta. Usledilo je dokazivanje ličnosti, dokazi da nikad nije imala nijedan prestup... Milica je oslobođena 13. juna, neposredno pre suđenja, dok je njen drugar u zatvoru proveo dve godine.
Danas kaže da ni sama ne zna ko je sve učestvovao u toj igri nameštanja, ali je odlučila da ispriča svoju priču da bi skrenula pažnju na to da danas u svetu postoji mnogo onih koji su mislili da se njima to ne može dogoditi, ali ipak leže u nekoj ćeliji nemoćni u pokušaju dokazivanja svoje nevinosti.
