Izvor: Blic, 07.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako pomoći malom trapavku
Stalno pada, lomi sve što dotakne... Grdnje i vika neće pomoći. Naprotiv, dete će postati još nespretnije i potpuno će izgubiti samouverenost.
Ukoliko je vaš mališan mlađi od sedam godina i neverovatno trapav, to nije razlog za brigu. Jer tek sa navršenih sedam godina dolazi do sazrevanja nervnog sistema koji omogućava veće učešće svesti u kontroli pokreta. I tada zapravo počinje obučavanje u veštinama - kaže Gordana Ačić, dečji psiholog.
Ponekad su trapava >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i deca koja su pod stresom ili su nestrpljiva, nemaju vremena da sagledaju posledice svojih postupaka i pokreta. Najzad, u toj grupi su i deca koja nisu dovoljno samouverena - ne usuđuju se da nešto urade da ne bi pogrešila! Tako se vrlo brzo nađu u začaranom krugu: što se manje usuđuju, sve su nespretnija, a što su nespretnija, sve se više plaše da se na nešto odvaže...
Pokažite strpljenje
Naravno, ako se dete obavezno polije vodom kad pije iz čaše i ako mu je potrebno pola sata da veže pertle, u iskušenju smo da mu pridžavamo čašu ili sami vežemo pertle da bismo uštedeli na vremenu i izbegli neprijatnosti. To nije rešenje: detetu treba dati vremena i treba ga stalno podsticati samostalno obavlja aktivnosti za koje je sposobno u svom uzrastu.
Svakodnevna vežba
Ima hiljadu načina da dete navedemo da vežba spretnost, a da toga nije ni svesno! Podstičite ga da samo jede, da samo napuni svoju čašu, da postavi i raspremi sto... Sve su to aktivnosti koje pomažu detetovim ručicama da nauče da koordiniraju pokrete.
Podstičite ga da zapaža stvari
Detetu je potrebna pomoć, ali to ne znači da treba da mu date gotovo rešenje ili da ga terate da ponovi istu radnju deset puta sve dok ne uspe da je izvede kako treba. Bolje je da ga podstičete da dobro osmotri okolinu pre nego što krene u „akciju". Teren pripremite tako što ćete mu reći: „Približi tanjir pre nego što sipaš"... Takva zapažanja će ga podstaći na razmišljanje i pomoći će mu da „pripremi" pokret u svojoj glavi.
Igrajte se zajedno
Manuelne i kreativne aktivnosti će mu sigurno biti od velike pomoći: pravljenje figura od testa ili plastelina, bojenje vodenim bojicama unutar kvadrata koje ste vi iscrtali na papiru... Ali, u ovom slučaju takođe je poželjno da se sve dobro isplanira i pipremi unapred: pazite gde ćete staviti čašu s vodom da je dete ne bi prevrnulo, pokažite mu kako da drži četkicu...
Naučite ga da se opusti
Dete će postati mnogo spretnije ako nauči da se smiri. Evo jedne korisne vežbe za opuštanje: dete treba da legne na pod, stavi ruke na stomak i polako diše i to tako da oseti kako mu se ruke pri tom podižu. Udisaj treba da traje dok izbrojite do tri, a prilikom izdisaja treba da izbaci sav vazduh iz usta i to dok izbrojite do šest. Ponovite ovu vežbu pet puta. Opuštanje je zagarantovano!
Smotani u pubertetu
Često se dešava da deca koja su inače trapava postanu još trapavija kada uđu u pubertet. Evo šta o tome kaže dr Predrag Mugoša, fizijatar i akupresurolog.
Zbog bržeg rasta i razvoja, posebno dugačkih kostiju i njima pripadajućih mišića i ligamenata i vezivnog tkiva deca postaju trapava. Naime, takvu brzinu rasta koordinacija pokreta ne može da prati. Naravno to ako je dete potpuno zdravo i nema bilo kakvih problema sa vidom ili neki drugi ozbiljniji problem. Kod tako naglog rasta često dolazi i do poremećaja hoda iako nema strukturnih promena na stopalu. To se primećuje jer dete hoda sa prstima okrenutim unutra. Ova pojava se ispravlja tako što morate da redovno da upućujete dete i stalno da ga korigujete da gleda u stopala i ispravi hod jer posle mesec dana nepravilnog hoda dolazi do promene uobičajene šeme hoda.
Devojčice i dečaci
A evo šta o razvoju psihomotornih funkcija kod dečaka i devojčica kaže naš dečji psiholog Gordana Ačić:
Odnos roditelja prema detetu je tu ključan, to jest tip roditeljske kontrole nad detetom. Da li je reč o roditelju koji ograničava dete da bi osigurao kako sebe tako i dete ili onaj koji ima poverenje u detetove moći i dopušta mu da istražuje svet oko sebe i tako stiče sigurnost. Jer sigurnost se stiče samo iskustvom. Devojčice su spretnije u finoj motorici (pokreti prstima), a dečaci u krupnoj motorici (pokreti ruku nogu). Pa su zato dečaci bolji u fudbalu, devojčice u odbojci. Osnovna razlika između dečaka i devojčica je u tome što su devojčice aktivnije u „mestu", sve aktivnosti obavljaju u ograničenom prostoru, a dečacima više odgovaraju otvorene površine.
