Izvor: RTS, 10.Okt.2013, 09:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako obnoviti industriju?
Vladi Srbije upućen je nacrt strategije za obnovu industrije. Neophodno snižavanje kamata, okretanje domaćim resursima i promena u politici kursa dinara, navodi se u nacrtu koji su sačinili članovi Radne grupe za reindustrijalizaciju privrede i Nacionalnog saveta za privredni oporavak.
Radna grupa za reindustrijalizaciju privrede i Nacionalni savet za privredni oporavak uputili su Vladi nacrt strategije za ponovno oživljavanje industrijske proizvodnje na novim tehnološkim >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << osnovama. Učesnici skupa u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti složili su se da je industrijalizacija posustale privrede neophodna, ali da je nužan zaokret u politici kursa dinara, snižavanje kamata i okretanje domaćim resursima.
Kako postaviti na noge ekonomiju bez industrije - put kojim je moralo da se ide posle petog oktobra ili greška koju skupo plaćamo.
Ta dilema ni posle nekoliko sati rasprave ekonomista nije razrešena. Ali, posledice decenijske liberalne tržišne ekonomije jesu nestanak milion radnika i precenjen dinar koji je stimulisao uvoz, a mnoge domaće firme terao u gubitak.
Bivši ministri, vremešni i ekonomisti mlađe generacije složni su da ovako više ne može. Otuda predlog Vladi kako oživeti domaću industriju.
Član radne grupe za privredni oporavak profesor Bojan Dimitrijević smatra da sredstvima iz budžeta treba formirati razvojnu banku, koja prvo treba da revitalizuje neka domaća preduzeća, a koja potom mogu biti atraktivna i za izvoz.
Dodaje da je potreban je i zaokret u monetarnoj politici koji bi značio postepeno snižavanje referentne kamatne stope, kao i vraćanje selektivnih kredita iz primarne emisije radi podsticanja rasta proizvodnje.
Predlog bi išao paralelno sa evropskim integracijama Srbije što bi, prema mišljenju učesnika skupa, trebalo da bude tema pretpristupnih pregovora. Uz to bi morao da ide i hitan uporedni proces novog industrijskog razvoja sa novim tehnologijama.
Dragan Đuričin iz Vladinog tela za privredni preporod kaže da prvi proces finansijske konsolidcije treba da obezbedi preživljavanje ekonomije, da ona bude u stanju da ispunjava svoje unutrašnje i spoljne obaveze, dok drugi proces treba da obezbedi da ekonomija dođe u ravnotežu.
"Drugim procesom kupuje se vreme za inteligentne investicije u trećem procesu koji daje rezultate tek za dvadeset godina", dodaje Đuričin.
Analiza da li smo pravili greške u ekonomskim konceptima i odakle novac za nove investicije sadržana je u nacrtu koji će Vlada moći da usvoji u celini ili u delovima.
Prvi korak u finansijskoj konsolidaciji je urađen, ali znatniji ekonomski oporavak se može očekivati tek u drugoj polovini sledeće godine.
