Izvor: RTS, 12.Avg.2012, 21:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako nastaju šampioni
Posle osvajanja zlatne medalje Milice Mandić, tekvondo u Srbiji će možda postati popularniji. Ipak u Miličinom klubu "Galeb" kažu da put do pobedničkog postolja nije bio lak ni za šampionku, ni za klub.
Iako se poslednjih sedam godina ne vraćaju bez bar nekoliko medalja sa svetskih i evropskih takmičenja, do Olimpijskih igara i medalje Milice Mandić, tekvondo nije bio u žiži javnosti.
Bez velikih sponzora i isključivo uz lično odricanje, zlatna medalja je >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << čini se, još vrednija.
Trener Milice Mandić Dragan Jović Gale prodao je stan u kome je živeo sa suprugom i troje dece i otišao u podstanare kako bi garažu preuredio u srpsku tekvondo oazu.
Posle fantastičnog uspeha Milice Mandić, Srbija je za noć naučila pravila - tri runde po dva minuta, udarac u glavu nogom tri poena, ako je iz okreta četiri poena, udarac rukom ili nogom u telo po jedan poen, a udarac nogom u telo iz okreta dva poena. Kažnjivi su kontakt ispod pojasa i u lice.
Osamdeset klubova sa oko 1.000 takmičara u Srbiji opstaje gotovo isključivo zahvaljujući entuzijazmu ljubitelja ove borilačke veštine poreklom iz Koreje.
"Da imamo više sponzora, to bi automatski značilo i bolju strategiju, bolji razvoj saveza, veći broj vežbača, punije sale i normalno veći broj medalja na sledećoj Olimpijadi", kaže generalni sekretar Tekvondo saveza Srbije Zoran Ćendić.
Iako se može reći da veliki sponzori nisu verovali u njihov uspeh, oni jesu verovali jedni u druge. U Miličinom klubu nisu imali dilemu. „Zlatu smo se svi nadali i potajno sanjali, ali opet nismo mogli da verujemo da će to biti baš na ovakav način", rekao je Uroš Todorović, iz Tekvondo kluba "Galeb".
Finalna borba je trajala šest minuta. Čini se kratko, ipak, iza toga su godine odricanja.
Tanja Tanasković iz Tekvondo kluba "Galeb" kaže da je potrebno da ljudi shvate da sportisti provedu do devet sati u sali, u teretani, radeći specifičan trening, kondicione pripreme.
Pre Igara kolege su sparingovale s Milicom oponašajući stilove njenih protivnica.
"Ja sam imao ulogu Espinoze, protivnice sa kojom se Milica borila u drugom kolu. Njen stil je bio borba iz klinča, a to je inače i moj stil, tako da smo došli na ideju da ja, kao muškarac koji udaram brže i jače, napadam Milicu iz sve snage", navodi Dario Đorđević iz "Galeba".
Ninoslav Babić kaže da je njegova uloga bila da simulira borbu ruske takmičarke Barišnjikove, njene dugačke tehnike i brzo kretanje što mu je, kako kaže, išlo sasvim dobro. Prema njegovim rečima, Milica se odlično snalazila i u tim situacijama.
Tekvondo borci pored sportskih veština uče i one mnogo važnije - životne. Tako je u svim srpskim tekvondo klubovima zabranjeno nedolično ponašanje, poroci, ili loš uspeh u školi, a obavezan je odnos poštovanja mlađih prema starijim, kao i učiteljski odnos starijih prema mlađima.
