Izvor: Blic, 10.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako nas sagorevaju na poslu?
Pored onih faktora koji mogu uzrokovati sagorevanje na poslu, a koji su vezani prevashodno za nas lično i način na koji sebi interpretiramo i doživljavamo radno okruženje svakako su vrlo dominantni i oni spoljašnji faktori koji se tiču našeg neposrednog radnog okruženja, te značajno mogu doprineti pojavi izgaranja na radnom mestu.
Ovde pre svega spadaju - loša organizacija posla, prekomerna i neravnomerna opterećenost poslom, forsiranje ili favorizovanje određenih pojedinaca >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u timu, nedovoljan broj informacija, stalna neizvesnost, nedostatak dnevnog i nedeljnog odmora, nejasno definisana podela posla, nedostatak supervizije, nesrazmera između odgovornosti i ovlašćenja, bespotrebno rasipanje energije i vremena, prevelika kritičnost i strogost nadređenih bez pozitivne stimulacije, kao i predugo radno vreme ili prekratki rokovi za izvršenje radnih zaduženja.
Isto tako, loša psihosocijalna klima, rivalstvo, nepoverenje, sumnjičavost, sputavanje samostalnosti, nesigurnost, negativna takmičarska atmosfera, stalni konflikti i svađe sa kolegama, nedostatak timskog duha, nemogućnost iznošenja sopstvenog mišljenja, trošenje energije na preživljavanje radnog dana u neprijateljskom radnom okruženju kao i nedostatak povratne informacije po obavljenom poslu vode ka izgaranju.
Sagorelost u vezi sa radom je proces koji tokom radnog veka prolazi kroz nekoliko razvojnih faza. Prva faza se javlja najčešće tokom prvih godina rada i mogla bi se okarakterisati kao idealistički entuzijazam. Osoba ulazi u svet rada, puna je energije, ima velike nade, ali vrlo često i potpuno nerealna očekivanja. Očekuju se pozitivna atmosfera i klima na poslu, prihvaćenost od strane kolega i pravednost u radnoj sredini. Tada se većina ljudi ne štedi i sa ogromnom energijom i entuzijazmom pristupa izvršenju svih radnih zadataka neracionalno trošeći sopstvenu energiju i radeći često i prekovremeno, što je veliki rizik za kasnije izgaranje na poslu.
Druga faza je obeležena spuštanjem na zemlju. Tokom tog perioda, osoba najčešće stagnira i dalje voli svoj posao i završava radne zadatke koji joj se postavljaju, ali ne sa tolikim oduševljenjem, energijom i entuzijazmom kao u prethodnoj fazi. U ovom periodu se javljaju i druga interesovanja u životu, kao što su formiranje porodice, prijatelji, putovanja, razrešenje stambenog pitanja, štednja, napredovanje na hijerarhijskoj lestvici ili stručno usavršavanje. Sledeći period je kritičan jer može doći do pojave frustracije. Tada se osoba vrlo često preispituje koliko je efikasna i uspešna u poslu kojim se bavi, koji je smisao tog posla. Postojanje raznih ograničenja na poslu vodi ka preispitivanju u vezi sa svrhom posla koji obavljamo.
Iza ovoga obično ide period apatije, koji je obeležen povlačenjem i izbegavanjem kao osnovnim oružjem za odbranu od frustracije. Osoba postaje nezainteresovana za svoj posao i ukoliko je prinuđena, radne obaveze izvršava po automatizmu.
Radi samo zbog plate, ulaže vrlo malo energije i vremena u svoj posao, a vrlo često pokazuje i sklonost ka bežanju od bilo kakve odgovornosti.
Oni koji upravljaju timovima ili organizuju posao moraju voditi računa o karateristikama i specifičnostima svakog njihovog člana.
Osnovni recept za prevazilaženje ovakvog scenarija jeste stvaranje dobre radne atmosfere, dobra raspodela posla, fleksibilnost u odlučivanju, poverenje u svakog člana tima, razumna mera slobode odlučivanja, poštovanje tuđeg mišljenja, kao i davanje povratnih informacija o uspešnosti obavljenog posla.
