Izvor: Večernje novosti, 07.Dec.2012, 22:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako je to biti blizanac

KADA ih neko pita "kako je to imati brata blizanca", oni uzvrate "a kako je to kada nemate brata blizanca"? Jer, koliko god im prijalo to što su vezani i, praktično, nerazdvojni već 18 godina, toliko ih to i uznemirava. Aleksa i Vladimir Crkvenjakov iz Novog Sada su jedan od 250 blizanačkih parova, koji su se uključili u istraživanje koje sprovodi Odsek za psihologiju novosadskog Filizofskog fakulteta, u okviru prvog Registra blizanaca u Srbiji. Značaj ovog registra ogleda se u tome što će >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << blizanci u Srbiji moći da saznaju, po čemu se, osim po nekom belegu na telu, po koje ih okolina jedino raspoznaje, zaista razlikuju od svojih, gotovo identičnih, "parnjaka". Mada kažu da im je ispitivanje bilo strašno iscrpno, jer prolaze mnogo psiholoških testova: za procenu ličnosti, intelektualnih sposobnosti, računarski podržano testiranje vremena reakcije na određene stimulanse, ipak jedva čekaju da vide šta će ovo istraživanje otkriti o blizanačkim parovima.UKLJUČILI SE NIŠ I BEOGRAD REGISTAR blizanaca osnovan je pre više od godinu dana, a tokom ove godine ispitivanja su proširena i na Beograd i Niš. - Kolege s Univerziteta u Beogradu i Nišu su nam pružile pomoć u relaizaciji projekta, pošto je ponekad teško organizovati dolazak blizanaca iz cele zemlje - objašnjava dr Smederevac. - Na osnovu rezultata sličnih istraživanja u inostranstvu očekujemo da ćemo utvrditi koji aspekti porodičnog okruženja dopronose razvoju i održavanju specifičnih ponašanja ili sposobnosti. Zanimaju nas sve vrste činilaca za razvoj sposobnosti, osobina ličnosti, ali i različitih psiholoških problema. Dok pričamo s njima, završavaju jedan drugom rečenicu. Kažu, šokirali su se kada su proletos shvatili da se, za 18 godina, nisu razdvojili na duži period. - Ja sam išao na dvonedeljni put, a onda on. Nismo se sreli, mimoišli smo se i skoro mesec dana se uopšte nismo videli - priča Aleksa, koji se od svog brata, fizički razlikuje samo po frizuri. - Kada smo to shvatili, nije nam bilo svejedno. Uznemiruje činjenica da ste s nekim toliko povezani. Oni se razumeju i bez priče, znaju šta onaj drugi misli, šta će reći, kako će odreagovati... Kažu, u tome nikada ne pogreše. Imaju isti garderober, iste hobije, obojica su muzičari. Ipak, kažu, trude se da se razlikuju, i zato se stalno takmiče. - Ja sam stidljiviji, Aleksa je pričljiviji. Ja sviram bas gitaru, a on bubnjeve - govori Vladimir. - U školi smo se uvek takmičili ko će biti bolji đak, nismo nijednom zloupotrebili identičnost, pa se menjali na testovima ili odgovaranjima. Ali i na najmanji napad treće osobe na jednog od nas, odmah štitimo jedan drugog. Koordinator projekta prvog Registra blizanaca u Srbiji, dr Snežana Smederevac, kaže da je ovakvo Aleksino i Vladimirovo ponašanje tipično za blizance. - Mnogi blizanci potenciraju razlike, što je veoma važno za doživljaj individualnosti - objašnjava ona. - Često naglašavaju kako je jedan od njih, na primer, otvoreniji, komunikativniji ili spretniji, a drugi zatvoreniji ili manje spretan u obavljanju nekih aktivnosti. Na taj način oni se lakše suočavaju s izazovima, jer razvijaju ona ponašanja koja ih mogu razlikovati. Međutim, naglašava Snežana, postoje i oni blizanački parovi koji potenciraju sličnosti među sobom i ponose se time što u različitim situacijama, čak i kada su razdvojeni, reaguju na sličan način. Dakle, kao i kod svih drugih ljudi, ne postoje jedinstvena pravila. Projekat prvog blizanačkog registra realizuje se od 2011. do 2015. godine, u sadašnjoj fazi se još uvek prikupljaju podaci od oko 250 blizanačkih parova, posle čega sledi obimna analiza svih prikupljenih podataka. RAZUMELI SE I KAO TROGODIŠNJACI KOLIKO se razumeju braća koja su rođena istog dana, istog časa, u razmaku do svega nekoliko minuta, pokazalo se još od malih nogu. - Roditelji nam stalno prepričavaju kako smo komunicirali kada smo imali tri godine - priča Aleksa. - Ja sam prvi progovorio, a Vlada je i dalje govorio bebećim "gu-gu" jezikom. Ipak, razvili smo vlastiti jezik. Pošto ga roditelji nisu razumeli, ja sam im prevodio da li je moj brat žedan, gladan ili želi napolje. Ni danas nam nije jasno kako je to moguće.

Nastavak na Večernje novosti...