Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 30.Okt.2008, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je rasla Evropska Unija?
EU - Evropska unija je 1. maja 2004 godine sa petnaest članica prerasla u uniju od dvadeset pet članica. To je bilo istorijsko proširenje koje je ponovo ujedinilo taj kontinent posle višedecenijske razdvojenosti „gvozdenom zavesom" i predstavljalo je apel i svim drugim evropskim državama koje žele da joj se pridruže.
Ubrzo nakon Drugog svetskog rata, Evropa je podeljena na dva dela. Godine 1957, šest država - Nemačka, Francuska, Italija, Belgija, Holandija i Luksemburg >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << osnovale su Evropsku ekonomsku zajednicu.
Godine 1973. pridružile su im se Velika Britanija, Danska i Irska. Grčka im se pridružila 1981. godine, a Španija i Portugal 1986. godine.
Tri godine kasnije, 1989. godine, srušen je Berlinski zid. To je u Evropi izazvalo lančanu reakciju, što će dati novo značenje proširenju Evropske unije.
Peti talas proširenja
Godine 1990. Nemačka je ponovo ujedinjena. Evropska unija je 1995. godine poželela dobrodošlicu Švedskoj, Finskoj i Austriji. Godine 2004. osam zemalja Srednje i Istočne Evrope, Malta i Kipar, predstavljali su peti talas proširenja Unije.
Evropska unija je postala najveće unutrašnje tržište na svetu. Ima preko 450 miliona stanovnika i prostire se na skoro četiri miliona kvadratnih kilometara. Danas se nova grupa država priprema da joj pristupi.
Srbija u redu za članstvo
Rumunija i Bugarska su se pridružile. Pregovori o članstvu još dve države, Hrvatske i Turske, počeli su krajem 2005. godine. Na kraju, molbu za pristupanje Evropskoj uniji podnela je i Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija koja je status kandidata dobila 17. decembra 2005. godine.
Politika proširenja
Član 49 Sporazuma kaže kako svaka evropska država koja poštuje evropske vrednosti kao što su demokratija, ljudska prava i vladavina zakona, i živi u skladu sa njima, može podneti molbu za ulazak u Evropsku uniju.
Sporazum o Evropskoj uniji, u stvari, definiše politiku proširenja Evropske unije.
Na sastanku u Danskoj 2003. godine, države-članice su izradile spisak kriterijuma poznatih kao Kopenhagenski kriterijumi. Zemlja koja želi da postane članica Evropske unije mora ispuniti te kriterijume.
Kriterijumi
Prva grupa kriterijuma je političke prirode. Kandidat za članstvo mora imati stabilne institucije koje garantuju istinsku demokratiju. Mučenje i smrtna kazna moraju biti ukinuti. Ljudska prava se moraju štititi, kao i prava manjina.
Države-članice i Evropski parlament su posebno oprezni kada je o tome reč. Druga grupa kriterijuma je ekonomske prirode. Kandidat mora imati tržišnu privredu koja funkcioniše i koja će, nakon ulasku u Uniju, biti konkurentna.
Pravno nasleđe
Poslednja grupa kriterijuma, koja važi od dana pristupanja Uniji, jeste da država mora u celosti usvojiti ukupno pravno nasleđe Unije, „akui komunite", koje je Unija gradila od trenutka nastajanja. To nasleđe je podeljeno u 35 poglavlja.
Jedno poglavlje se odnosi na poljoprivredu. Kandidat mora pripremiti sistem koji će omogućiti primenu zajedničke poljoprivredne politike.
Jedno drugo poglavlje se bavi bezbednošću hrane. Na primer, mora se pratiti poreklo mesa u skladu sa evropskim normama.
I još ponešto
Životna sredina je još jedan važan element „akuija". Prerada otpadnih voda mora biti u skladu sa direktivama koje su usvojile države-članice.
Pored toga, kandidati moraju poboljšati kontrolu na graničnom prelazu, kako bi se obavljao slobodan protok ljudi i roba.
Tu je i borba protiv ilegalne imigracije i organizovanog kriminala.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
