Izvor: Blic, 08.Jan.2018, 07:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako je patuljasta porodica Ovic uspela da preživi Aušvic zahvaljujući "samom đavolu" i kako nam to otkriva jednu JEZIVU ISTINU u Nemačkoj

Samo od 1939. do 1941. godine po Nemačkoj i Austriji nacisti su pobili 70.273 ljudi, a među njima i decu koja nisu bila odgovarajuće visine. Ali, jedna od najčuvenijih priča o pokolju nad osobama patuljastog rasta je ona o porodici Ovic, 12 rumunskih Jevreja od kojih je najmlađa bila beba od 15 meseci.

U porodici je njih sedam bilo patuljastog rasta, petoro prosečnog i svi redom bili su dvostruko osuđeni na smrt, zato što su Jevreji i zato što su niski. Bili su putujući >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << glumci i sve su ih poslali u Aušvic. Perla Ovic, rođena 1921, često je pričala kako su uspeli da prežive najveći logor smrti. "Spasena sam milošću samog đavola", rekla je za "Gardijan".

Njenu porodicu su nacisti poslali prema gasnim komorama i naterali ih da se skinu.

- Bio je skoro mrak i stajali smo gledajući ono što se činilo poput velike kupaonice, čekajući da se nešto dogodi. Odjednom smo namirisali gas. Teško smo disali, neki su padali u nesvest. Zapomagali smo poslednjim dahom. Prolazili su minuti, možda sekunde, kad smo čuli ljutiti glas "Gde je moja porodica patuljaka". Otvorila su se vrata i videli smo dr Mengela. Naredio je da nas iznesu i operu hladnom vodom kako bismo se oporavili - ispričala je.

Porodica patuljaka bila mu je potrebna za njegove sulude i okrutne medicinske eksperimente. Neke je osobe patuljastog rasta, nakon što bi došli u logor, dao da ih odmah ubiju, kako bi im potom tela pažljivo skuvali do raspadanja mesa i odvajanja od kostiju, a sve to samo zato kako bi on dobio njihove netaknute kosture na proučavanje.

Ali porodica Ovic su mu bili previše dragoceni jer su bili rodbinski povezani i zbog toga su imali dobar tretman sve dok sovjetska Crvena armija nije oslobodila Aušvic, pa tako i čudesno preživelu malu skupinu.

Koliko su ih nacisti pobili najbolje svedoči ono što se dogodilo pri snimanju filma "Čarli i fabrika čokolade", iz 1971. godine.

Priča je bila odlična, jedinstvena. Shvatili su da će biti mnogo jeftinje ako budu snimali u Minhenu. Sve je bilo spremno ali je nastao problem. Trebalo im je oko 100 niskih ljudi, a u celom Minhenu nisu mogli da pronađu ni jednu jedinu osobu patuljastog rasta. I nikoga u celoj Nemačkoj ko je bio kadar da glumi u filmu.

Shvatili su da su nacisti ubili oko 300.000 ljudi u Nemačkoj u samo nekoliko godina, te da su među njima stradali više ili manje svi koje su izmerili da su rastom ispod toliko i toliko zakonom propisanih centimetara visine.

Nastavak na Blic...