Izvor: Politika, 05.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je nastao lift
U doba solitera i zgrada koje svojom visinom "paraju oblake", penjanje na najviše spratove ne može se zamisliti bez lifta. Danas ih ima najrazličitijih – od onih običnih do staklenih, montiranih na spoljašnje zidove zgrada, ili "panoramskih". Neki predstavljaju poslednju reč tehnologije – nečujni su i veoma brzi, opremljeni raznim uređajima, od telefona do video-kamere, dok su oni malo stariji, najčešće drveni izuzetno spori i kreću se uz škripu. Ipak, ma kakav on bio, bez ovog pronalaska >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u moderno doba ljudi bi se teško odlučili na gradnju solitera od 30 i više spratova.
Prvi liftovi, ipak, nastali su kada čovek nije ni razmišljao da živi ili radi "u oblacima". Prema nekim istorijskim podacima, u trećem veku pre nove ere pojavila se preteča današnjeg lifta. Bila je to najčešće drvena konstrukcija koja je podizana do određenog nivoa pomoću konopaca koje su na drugoj strani vukli ljudi ili životinje.
Pronalazači su tokom vekova nastojali da usavrše ovu inovaciju, ali tek je sredinom 19. stoleća, pronalaskom parne mašine omogućen nastanak lifta koji je svojim izgledom podsećao na neke današnje. Američki pronalazač Elajza Otis, koji je godinama pokušavao da stvori kočnicu koja sprečava pad konstrukcije, 1853. godine u Njujorku prvi put je demonstrirao svoj izum – lift sa kompletnom sigurnosnom opremom koja se aktivira ukoliko se uže o koje je konstrukcija lifta okačena, prekine. Četiri godine kasnije prvi putnik ušao je u Otisov lift u jednoj robnoj kući u Njujorku i bezbedno se provozao njime. Otis i njegovi sinovi osnovali su kompaniju za izradu liftova, a 1861. godine Otis je patentirao prvi lift na parni pogon.
U to doba Vilijem Armstrong izumeo je hidraulični kran, a prve hidraulične mašine potisnule su uređaje na parni pogon. Sedamdesetih godina 19. veka liftovi koje je pokretala hidraulična mašina zamenili su one koji su se dizali i spuštali zahvaljujući pari. Iako je lift kao novi izum privlačio publiku, ugrađivanje ovih grdosija u tadašnje zgrade nije postalo masovno. Razlog je bio taj što su ljudi bili nepoverljivi prema pronalasku koji se često kvario, a dešavale su se i nesreće zbog pucanja sigurnosnih naprava i padanja kabine.
U Baltimoru 1887. godine počeo je da radi prvi električni lift, a u decenijama koje su usledile razvoj tehnologije omogućio je stvaranje novih sigurnijih, bržih i jačih liftova. Vremenom su usavršene i bezbednosne sprave ugrađene u ovaj izum, pa je vožnja liftom postajala sve sigurnija i jednostavnija.
D. I.
[objavljeno: 05.06.2007.]
.jpg)
