Izvor: Politika, 14.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je "Progres" pao
Kompanija "Progres" je 1991. godine imala promet od dve milijarde dolara. Za narednu godinu planiran je profit od sto miliona dolara i akumulacija od 20 miliona dolara. Takva očekivanja temeljena su na već ugovorenim poslovima, među kojima je bila i isporuka hiljadu vagona cisterni Fabrike vagona – Kraljevo u Francusku. "Progres" je i sa "Elektronskom industrijom" iz Niša napravio aranžman o izvozu delova za televizore, takođe u Francusku, gde je planirano sklapanje i dizajniranje TV aparata >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za tamošnje tržište. Pretpostavlja se da od tih poslova nije bilo ništa.
Govoreći tada o poslovanju "Progresa", njegov dugogodišnji generalni direktor Mirko Marjanović je, u intervjuu za "Politiku", tajnu uspeha tog preduzeća objasnio rečima: "Prodajemo rusku robu na Zapadu. Onda tim parama tamo kupujemo opremu i isporučujemo je na Istok. I svi su zadovoljni".
U tom razgovoru Marjanović je najavio da je "Progres" u Rusiji, u Novokuznjecku, dobio gradnju šest fabrika, po principu "ključ u ruke".
Nakon raspada SFRJ, zbog kojeg je "Progres" ostao bez značajnih poslova poput izvoza proizvoda crne metalurgije iz Željezare Zenica, i sankcija, kompanija se okrenula tržištima bivšeg SSSR-a.
"Progres" tako 1993. godine od "Naftne industrije Srbije" preuzima uvoz ruskog gasa. NIS je potisnut uz obrazloženje da će "Progres", odnosno njegova povezana firma mešovitog srpsko-ruskog kapitala "Progres gas trejding", uredno plaćati isporučeni gas. To je bio klasičan barter aranžman kroz koji je gas menjan za robu domaćih proizvođača.
Međutim, nakon demokratskih promena u oktobru 2000. godine, na površinu počinju da izbijaju informacije o spornom poslovanju "Progresa" tokom 90-ih godina. Bez obzira na to što je "Progres gas trejding" uživao razne pogodnosti u dobijanju robnih kvota, usmeravanju carine i sredstava Fonda za razvoj Srbije za isplatu gasa, ostao je dug od 323 miliona dolara. "NIS gas" i "Energogas" usaglasili su dug od 261 milion dolara, tako da je "Progres gas trejding" ostao dužan da obrazloži razliku od 61 milion dolara. Zbog toga je Vlada SRJ uvoz gasa poverila NIS-u, koji je u startu dobio povoljniju cenu od "Progres gas trejdinga". Tako je samo u prvoj polovini 2001. Srbija je uštedela 9,5 miliona dolara.
Još jedan primer "uspešnog" poslovanja "Progresa" bio je i izvoz hidrauličnih instalacija u Iran, koje je proizvela "Prva petoletka" iz Trstenika. Ta kompanija iz ovog posla nije dobila ni jedan jedini dinar. "Progres" joj je u oktobru 2000. ukupno dugovao 4,6 miliona dolara i 83.743 marke, a istraga saveznih inspektora, koji su se bavili tom malverzacijom, ostala je mrtvo slovo na papiru. Generalni direktor "Progresa" Mirko Marjanović bio je tada premijer Vlade Srbije i visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije.
"Progres" se bavio i izvozom žita. Međutim, zbog jednog od takvih aranžmana, kompanija je umalo 2002. otišla u stečaj. Naime, "Progresu" je razrezan porez na ekstraprofit od 23,9 miliona dolara, jer je 1995. i 1996. godine pod privilegovanim cenama od Srbije kupovao žito i prodavao ga u inostranstvu. "Progres" je tako od Direkcije za robne rezerve, po ceni od 162,5 dolara po toni (na svetskom tržištu cena je bila između 230 i 245 dolara), kupio 100.000 tona pšenice i po istoj ceni ga prodala francuskoj firmi "Eksposel". Nije poznato u čijem džepu je završila razlika od 80 dolara po toni.
U poslepetooktobarskim previranjima, u "Progresu" je oformljen krizni štab, zbog čega je Mirko Marjanović tražio zaštitu policije, a vršilac dužnosti direktora, kojeg je on postavio, angažovao je privatno obezbeđenje da čuva upravnu zgradu. Tada su kola krenula nizbrdo.
"Progresova" poslovna zgrada u Knez Mihailovoj sa 3.500 metara kvadratnih, odmah do palate "Progres", prodata je za samo 4,5 miliona dolara.
Kada su akcije "Progresa" izašle na berzu, njihova cena je prvog dana (umesto rasta, jer je cena krenula od knjigovodstvene vrednosti) pala za 20 odsto.
U nastojanju da priču o "Progresu" profesionalno i do kraja obradimo, pokušali smo da informacije o toj kompaniji, o njenom današnjem stanju i planovima za budućnost, dobijemo od predstavnika aktuelnog rukovodstva. U tome nije mogao da nam pomogne ni naš kolega Đorđe Martić, bivši glavni i odgovorni urednik "Ekspresa".
Marko Lakić
[objavljeno: ]
