Izvor: Radio 021, 02.Maj.2015, 18:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je Miloševićev zakon posle 25 godina postao neustavan
Ustavni sud će tek za šest meseci objasniti zašto je proglasio neustavnim Zakon o okupljanju građana, koji je svakoj vlasti omogućavao da olako zabranjuje političke skupove neistomišljenika.
Opasnost od poledice, obrazloženje sa kojim je Gradski sekretarijat za saobraćaj u Beogradu u oktobru 2012. godine zabranio jedan biciklistički skup u centru grada pri temperaturi od 15 stepeni, ili upozorenje "Zelenila" da bi protest mogao da ugrozi zelene površine još neko vreme >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << će moći da budu izgovori za zabranu javnih skupova.
Naime, Ustavni sud je početkom aprila proglasio neustavnim Zakon o okupljanju građana donet još u Miloševićevo vreme davne 1990. godine, ali je saopštio i da će razlog za tu svoju odluku izneti tek za šest meseci. To praktično znači da će i dalje na snazi biti neustavni zakon, na čiji račun se kritike iznose godinama. Zanimljivo je da ova odluka Ustavnog suda prošla takoreći neprimećeno, iako stavovi najviše sudske instance gotovo po pravilu izazivaju različite, vrlo često i oprečne komentare u javnosti.
Dakle, saznali smo da je zakon neustavan, ali ne i zbog čega. Čemu takva tajnovitost? U Ustavnom sudu odgovaraju da su se rukovodili isključivo pravnim razlozima. Naime, kako objašnjavaju za Politiku, da su objavili odluku, zakon bi istog trenutka prestao da važi, što praktično znači da nijedan javni skup više ne bi mogao da se održi jer ne bi mogao biti prijavljen.
"Zakonom se, pored ostalog, uređuju i pitanja prijavljivanja javnog skupa (kom nadležnom organu se javni skup prijavljuje, u kom roku, šta se podnosi uz prijavu skupa…). Ustavni sud je iskoristio mogućnost propisanu zakonom da, za šest meseci, koliko je to moguće, odloži objavljivanje svoje odluke u ’Službenom glasniku’ kako bi se zakonodavcu pružila mogućnost da slobode okupljanja uredi na način saglasan sa Ustavom", objašnjavaju u sudu.
Oni takođe podsećaju da su tu zakonsku mogućnost koristili i u drugim slučajevima, kad god su ocenili da bi pravna praznina nastala momentalnim objavljivanjem odluke o neustavnosti nekog zakona dovela u pitanje funkcionisanja pravnog poretka. Tako je, primera radi, odloženo objavljivanje odluke o neustavnosti Statuta AP Vojvodine, odluke o nesaglasnosti pojedinih odredaba Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji sa Ustavom.
Dugovečnost ovog zakona govori o tome da očigledno nijednoj vlasti nije lako da skocka zakon koji bi bio po njenoj meri, a opet u skladu sa evropskim standardima i zahtevima Brisela. Na naše pitanje dokle se stiglo u izradi zakona, te šta će se menjati u odnosu na stari zakon, u Ministarstvu unutrašnjih poslova su nam odgovorili da rade na nacrtu, a sudeći po njihovom odgovoru, zakon će menjati i naziv, pa će se zvati zakon o mirnom okupljanju građana. U MUP-u takođe naglašavaju da će ovaj akt biti usklađen sa stavovima Evropske komisije i preporukama Venecijanske komisije.
"Radna verzija zakona je već bila na razmatranju u Evropskoj komisiji i u sadašnjoj fazi MUP radi na usaglašavanju zakona sa dobijenim preporukama. Ministarstvo će poštovati propisanu proceduru i zakon će pre upućivanja biti predmet javne rasprave", kažu za Politiku u ovom ministarstvu.
Iz civilnog sektora, međutim, poručuju da i oni žele da budu uključeni u pisanje zakona. Direktor Jukoma Milan Antonijević kaže da su u avgustu prošle godine iz Brisela saznali da je urađen nacrt zakona jer su im tekst poslali na komentarisanje.
"Nadam se da ćemo mi biti uključeni u pisanje zakona, ali verovatno onda kada MUP dobije jasan signal da to mora da se uradi. Ne može se krišom ništa raditi. Onaj prošli nacrt je i od Brisela i od domaće javnosti pročitan kao nešto neprihvatljivo", kaže Antonijević i dodaje da su političke stranke stavljale izvan snage zakon jer su ga i same mnogo puta kršile sa pozicija vlasti.
Prema rečima Bojane Selaković iz Građanskih inicijativa, jedna od najvećih mana zakona je ovlašćenje dato lokalnim samoupravama koje određuju gde skupovi mogu da se održavaju. Tako se ovaj zakon obilato koristi u borbi protiv političkih neistomišljenika. Ona navodi kao primer Zaječar, gde su početkom godine, kako kaže, opštinske vlasti zloupotrebile nedorečenosti u zakonu kako bi praktično sprečile okupljanje opozicije, pri čemu nije važno ko je u opoziciji.
Da podsetimo, zaječarska skupština je, pridržavajući se ovog zakona, donela odluku da zabrani proteste na gradskom trgu i da ih izmesti van grada na bivši hipodrom. Predsednik SO Zaječar Saša Mirković objasnio je da su politički skupovi sklonjeni sa trga jer je on namenjen deci i starijima, te da su stizale pritužbe građana kojima okupljanja smetaju. Zakon takođe propisuje da se „aktom opštine, odnosno grada utvrđuje visina kaucije i organ kome se uplaćuje”. Na osnovu tog člana zaječarskoj opoziciji je određena taksa od 30.000 dinara.
"To je dodatni problem, zakon je tu vrlo nedorečen jer govori o troškovima izmene saobraćaja i komunalnim troškovima. Kad se to definiše na takav način, otvara se prostor za različita tumačenja i onda u praksi neko, koristeći se slovom zakona, praktično ograničava pravo na okupljanje", ocenjuje Bojana Selaković.
Ona naglašava i da priča o neophodnosti promene ovog zakona traje izuzetno dugo. Uređivanje ove materije u skladu sa svetskim standardima, kako kaže, nije važno samo političkim strankama nego i sindikatima i mnogim udruženjima i pojedincima koji organizuju skupove, te je zato vrlo bitno da predlog vlasti, kakav god bio, prođe široku javnu raspravu. Tako se možda neće desiti da se donese zakon koji će biti previše restriktivan, poput onoga u Republici Srpskoj koji predviđa mnoga ograničenja i pooštrene kazne organizatorima javnih skupova.
Bojana Selaković iz Građanskih inicijativa kao primer neujednačenog tumačenja zakona navodi i skupove ispred Doma narodne skupštine povodom rasprave o projektu "Beograd na vodi". Zakon, kako kaže, predviđa zabranu okupljanja dok traje zasedanje skupštine. Međutim, u samo nekoliko dana policija je jedan skup rasterala, a drugi dozvolila.
"Policija je oterala građane koji su želeli da protestuju protiv donošenja leks specijalisa o ’Beogradu na vodi’ kada se taj zakon našao na dnevnom redu parlamenta. Samo nekoliko dana kasnije, druga grupa građana se takođe okupila na istom mestu u vreme rasprave o ovom projektu, pružajući mu podršku, i policija nije reagovala, iako je po zakonu bila obavezna da zabrani skup", podseća naša sagovornica.
Podsećanja radi, policija nije reagovala ni kada su krajem marta na stepeništu Skupštine okupili pripadnici Demokratske stranke Srbije i Pokreta Dveri, koji su tu održali konferenciju za novinare, protestujući protiv potpisivanja IPAP sporazuma Srbije sa NATO-om.
.jpg)
