Izvor: RTS, 27.Jul.2017, 09:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je Latinska Amerika danas pozicionirana?
Koji su ključni politički pravci, a šta deli Zeleni kontinent? Da li je Monroova doktrina zaista mrtva i zbog čega Venecuelu, državu najbogatiju naftom u svetu, more ozbiljni ekonomski problemi i duboke društvene i političke podele? Odgovore na ta i druga pitanja pokušali smo da saznamo na 18. kongresu Međunarodne federacije za izučavanje Latinske Amerike i Kariba, koji se održava na Univerzitetu "Džon Nezbit" u Beogradu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Ideološke podele uprkos zajedničkom istorijskom nasleđu, religiji i jezicima istog korena. Latinoamerički kontinent dele dve političke struje i različite vizije socijalne pravde.
Bolivarska Latinska Amerika budućnost vidi u socijalizmu za 21. vek, u samodovoljnosti, egalitarizmu, desegregaciji i pomeranju granica socijalne lestvice. Sa druge strane su snage neoliberalne orijentacije, gde su upadljive klasne razlike i gde je profit - iznad ljudi.
"Ima i novih političkih krila u Latinskoj Americi posvećenih pre svega ulaganju u obrazovanje, umesto da se problemi rešavaju uzimanjem novca od bogatih i davanjem siromašnima. U Paragvaju verujemo da bogatstvo treba da bude stvoreno i zato ćemo ubuduće za obrazovanje izdvajati sedam odsto bruto društvenog proizvoda", rekao je Fernando Grifit, ministar kulture Republike Paragvaj.
Nekada se narod Bolivije ni za šta nije pitao, a danas su narodni predstavnici na najvišim državnim instancama. Zdravstvo i obrazovanje otvoreni su za sve.
"Danas je od 10 stanovnika svih 10 pokriveno besplatnim zdravstvom i besplatnim školovanjem", kaže Alvaro Garsija Linera, potpredsednik Višenacionalne države Bolivije.
Izgleda da je pitanje "šta se događa u Venecueli", jedno od trenutno najsloženijih svetskih pitanja. Umesto novog modela socijalizma 21. veka, koji je najavljivao pokojni Čavez, venecuelansko društvo se ljulja iz korena.
"Do pre godinu ili pola godine, predsednik Maduro je mogao da uspostavi dijalog sa opozicijom uz međunarodno posredovanje, uključujući susedne latinomeričke zemlje. Nažalost, vlada se nije potrudila da izbegne pesimistički scenario", rekao je Vladimir Davidov, direktor Instituta za L.A. Ruske akademije nauka.
"Imamo različite interese, naravno američki, a ponavljam da je to zbog ogromnog bogatstva Venecuele u nafti", rekao je Slobodan Pajović, rektor Univerziteta "Džon Nezbit".
"Ono što se dešava u Venecueli podstakle su unutrašnje partijske struje koje žive u prošlosti - a to je jaka desnica potpomognuta kapitalom iz Severne Amerike, sa ciljem da se Venecuela ekonomski uništi i protivustavno promeni vlada u toj zemlji", kaže Alvaro Garsija Linera, potpredsednik Višenacionalne države Bolivije.
Često se zaboravlja ogroman uticaj Latinske Amerike u utvrđivanju međunarodnog prava i sistema Ujedinjenih nacija. Upravo u sprečavanju jednostranog diktata u međunarodnim odnosima, Srbija i Rusija nalaze zajednički jezik sa latinoameričkim prijateljima i kolegama.
