Izvor: Vesti-online.com, 25.Feb.2013, 14:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je Hitna pomoć "ojadila" građane
Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć iz Beograda, koji kako tvrdi udruženje "Doktori protiv korupcije" duguje 40 miliona dinara Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i 71 milion dinara dobavljačima, u protekle tri godine oštetio je i budžet grada, odnosno Beograđane za više miliona dinara, saznaje "Alo!".
Beogradska Hitna pomoč loše sprovodi javne nabavke
Naime, prema podacima koje je "Alo" dobio na uvid, beogradska Hitna pomoć je samo u >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << 2011. godini zbog loše sprovedenih javnih nabavki morala da isplati skoro pola miliona dinara novca poreskih obveznika na zahteve za zaštitu prava ponuđača. A iste godine, Hitna pomoć dodelila je javnu nabavku za kupovinu rezervnih delova za vozila "sitroen džamper" u visini od 8.028.130 miliona dinara kompaniji, koja je prema zapisniku Komisije za javnu nabavku hitne pomoći, dostavila neispravnu ponudu.
Prema rečima Radomira Petrovića, člana Upravnog odbora "Ponuđači Srbije", udruženja koje se bavi problematikom javnih nabavki u Srbiji i zaštitom prava ponuđača u tim postupcima, Hitna pomoć već godinama krši Zakon o javnim nabavkama.
Delove preplatili za 40.000 evra
Radomir Petrović ističe i da se u dokumentaciji vidi da je u 2010. godini, Hitna pomoć prvo obustavila javnu nabavku rezervnih delova za vozila Hitne pomoći, jer ponuđači nisu ispunili uslove, a zatim donela odluku o izboru ponuđača po hitnom postupku, jer je u pitanju "zdravlje i bezbednost ljudi".
- To možda i ne bi bilo toliko čudno da Hitna pomoć sa tadašnjim direktorom Branislavom Lazićem na čelu, nije dodelila taj posao kompaniji koja je rezervne delove na javnoj nabavci ponudila za 40.000 evra više od drugog ponuđača. I to sve pod okriljem hitnosti nabavke koja je od vitalnog interesa za građane Beograda - navodi Petrović.
- Kroz tendersku dokumentaciju vidljivo je da Hitna pomoć ograničava konkurenciju, vrši diskvalifikaciju na osnovu nerealnih referenci, postavlja tehničke uslove koji nisu u skladu sa javnom nabavkom i suprotno zakonu i odlukama Republičke komisije za zaštitu prava ponuđača u strukturi cena ne navodi cene rezervnih delova - ukazuje Petrović i dodaje da je Hitna pomoć sa jednim ponuđačem u 2012. godini potpisala ugovor za servisiranje i održavanje vozila u vrednosti od 18.500.000 dinara, iako je ponuda druge firme bila skoro upola jeftinija.
- A kao razlog zbog čega je ponuda tog ponuđača odbijena navedeno je da je uvidom u bilans preduzeća ustanovljeno da firma nije imala ukupne poslovne prihode u visini od 120.000.000 dinara. I to ne bi bilo ništa čudno da Hitna pomoć kasnije nije poverila posao servisu koji nije podneo nijedan finansijski izveštaj Agenciji za privredne registre, iako je po zakonu obavezan da prikaže poslednja tri izveštaja - navodi Petrović.
Ivančević: Po zakonu
Nenad Ivančević, direktor beogradske Hitne pomoći ističe da je ova institucija radila sav posao oko javnih nabavki prema zakonskim procedurama.
- Nama nijedan tender nije oboren, a svi izveštaji sa javnih nabavki su uredno poslati Upravi za javne nabavke. Nikakvih primedbi na te izveštaje nije bilo, jer smo ispoštovali sve korake. Na kraju, sva tenderska dokumentacija i ugovori su vam dostupni da dođete i uverite se u to da smo poslovali u skladu sa zakonom - naveo je Ivančević, koji nije znao tačno da precizira da li je Hitna pomoć isplatila pet zahteva za zaštitu prava ponuđača, "jer se to desilo pre dve godine".
Nastavak na Vesti-online.com...
