Izvor: Politika, 22.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako izbeći reprizu
Tehnička vlada Srbije koja broji poslednje dane formirana je u proleće 2007. teškom mukom posle tri meseca međusobnih teških pregovora
Tehnička vlada Srbije koja broji poslednje dane formirana je u proleće 2007. teškom mukom posle tri meseca međusobnih teških pregovora, pa i ucena i pritisaka između DS-a i DSS-a, a njen kraj ozvaničen je posle samo devet meseci.
Stranke takozvanog demokratskog bloka, DS, DSS i G 17 plus su 15. maja postigle dogovor o formiranju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vlade, a skeptičan je bio jedino Tomislav Nikolić koji je prognozirao da nova vlada neće dugo trajati.
„Tadić i Koštunica postigli su dogovor nakon pritisaka sa Zapada. Oni ne dele ideologiju i Srbija će biti ponovo u krizi”, rekao je Nikolić koji je predviđao da će se lideri DS-a i DSS-a rastati kada bude poznat status Kosova i Metohije.
Borba za što bolju poziciju u vladi između DS-a i DSS-a predstavljena je kao borba za principe. Osnovnim ciljevima – očuvanju Kosova i Metohije u Srbiji, evropskim integracijama, saradnji sa Hagom, ekonomskom razvoju zemlje i borbi protiv kriminala i korupcije (oko čega su svi bili saglasni), tokom pregovora DSS je dodao i „šesti” princip, a DS je uzvratio „nultim” principom. Najpre su iz Koštuničine stranke tražili da se „odgovornost u zemlji podeli” tako da jedna stranka ne može imati i predsednika i premijera, a iz Tadićeve partije im je uzvraćeno da neko ne može da ide sa njima u vlast, a da bude na lokalu u koaliciji sa radikalima i socijalistima.
Pregovaračka bitka vodila se između DS-a i DSS-a, dok su se iz stranke Mlađana Dinkića uglavnom držali po strani i kao pomiriteljski faktor. Koplja su se najviše lomila oko dve funkcije – mesta premijera i ministra policije. Na početku pregovora DS nije hteo ni da čuje da neko drugi osim Božidara Đelića sedne u fotelju premijera što je za DSS koja je predlagala Koštunicu bilo potpuno neprihvatljivo. U jednom momentu demokrate su tvrdili da nikada neće pristati da DSS ima funkciju premijera, ministarstvo policije i kapitalnih investicija. Nakon formiranja vlade sva tri ova mesta dobila je upravo DSS.
Posle prvih mesec i po dana ubeđivanja, Tadić je bio spreman da Koštunici ipak ustupi premijersku funkciju, ali pod uslovom da dobiju MUP, BIA i sva ministarstva vezana za kapitalne investicije. DSS je odbio takvu ponudu.
Kako su pregovori periodično zapadali u ozbiljne krize u jednom trenutku Tadić je ponudio DSS-u, radikalima i socijalistima da formiraju vladu.
U formiranje nove vlade Srbije umešali su se i stranci. Šef holandske diplomatije Bernard Bot izneo je zahtev EU da se iz svih kombinacija za sastav nove vlade isključe Rade Bulatović (šef BIA), Dragan Jočić, (ministar policije) i Svetko Kovač (šef VBA).
Sukoba na relaciji DS DSS kulminirao je početkom maja. Obe stranke uputile su jedna drugoj svoje „poslednje” ponude koje nisu bile prihvaćene. Činilo se tada da je pregovorima došao kraj i da su novi izbori na pomolu. Preokret je nastao kada je 8. maja Tomislav Nikolić zahvaljujući glasovima DSS-a, SRS-a i SPS-a izabran za predsednika parlamenta sa obrazloženjem da je to neophodno jer bi upražnjeno mesto prvog čoveka skupštine neminovno vodilo u nove izbore. Na tom mestu Nikolić se zadržao svega pet dana. Odmah je tražena njegova smena, ali je on sam podneo ostavku sa obrazloženjem da mu je do tog mesta stalo kao do „lanskog snega”. Da je Nikolić bio uporan da ostane na ovoj funkciji rasprava o njegovoj smeni potrajala bi dovoljno dugo da se prekorači rok za formiranje vlade koji je isticao 15. maja. Ono što nisu uspevali tri meseca, DS i DSS su učinili u toku jedne noći. Samo pola sata pre isticanja roka, Srbija je dobila vladu. Kasnije su neki odluku Koštunice da podrži Nikolića kao predsednika parlamenta protumačili kao uspešan pritisak na DS.
Jelena Cerovina
-----------------------------------------------------------
Odluka o vladi zavisi od Glavnog odbora SPS-a
Posle izjave Dragana Markovića Palme, lidera Jedinstvene Srbije, da će tražiti prekid pregovora sa Demokratskom strankom Srbije, poraslo je interesovanje javnosti za unutrašnji proces odlučivanja u Socijalističkoj partiji Srbije (najvećem partneru u koaliciju SPS-PUPS-JS). „Politika" je, zbog toga, postavila pitanje Žarku Obradoviću, zameniku predsednika SPS-a, koji stranački organ će doneti konačnu odluku o tome s kim i kako će socijalisti oformiti koalicionu vladu, na koje je on odgovorio: „Sve konačne odluke u SPS-u donosi Glavni odbor".
Prema Statutu SPS-a, Glavni odbor, između ostalog, „odlučuje da li članovi SPS-a mogu da uđu u vladu koju formiraju poslanici drugih partija" i „odlučuje o ulasku SPS-a u koaliciju s drugim partijama". GO SPS ima oko 300 članova.
B. B.
-----------------------------------------------------------
Dačić danas kod Papandreua
Atina - Predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić sastaće se danas u Atini sa vođom grčke opozicije, predsednikom socijalističkog PASOK-a Jorgosom Papandreuom, rečeno je agenciji Beta u grčkim izvorima.
Tema sastanka biće evropski put Srbije i u tom kontekstu formiranje demokratske proevropske vlade, kao i mogućnosti za prijem SPS-a u Socijalističku internacionalu (SI), čiji je predsednik Papandreu.
Članice SI, pre svega iz evropskih zemalja, smatraju da SPS, pre eventualnog prijema, treba da ispuni tri uslova, ukazao je isti izvor.
Prvi je da SPS izričito prihvati nadležnost Tribunala u Hagu i punu saradnju sa njim, drugi da prihvati Sporazum EU i Srbije o stabilizaciji i pridruživanju, a treći da reformiše svoj statut i učini ga savremenijim i proevropskim, naveli su grčki izvori.
Beta
[objavljeno: 23/05/2008]
