Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Jun.2012, 16:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako i šta sve preživljavaju nezaposleni?
BEOGRAD -
Državna statistika, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), ukazuje da je u ovom trenutku oko 760.000 radno sposobnog stanovništva Srbije bez poslovnog angažmana.
Analize Instituta za tržišna istraživanja pokazuju da je Srbija ispunila dva glavna uslova koja definišu recesiju - pad bruto domaćeg proizvoda u dva uzastopna kvartala i rastuću nezaposlenost koja bi do kraja godine mogla da sa 24 dospe na 25 odsto.
Neki jedva preživljavaju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << drugi to i ne pokušavaju
Političari u obećanjima o evropskoj budućnosti govore o socijalnoj pravdi i novim radnim mestima, ali se stručnjaci raznih profila slažu da oni koji su imali posao i ostali bez njega jedva preživljavaju, dok neki to i ne pokušavaju.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku otkrivaju da je stopa nezaposlenosti, koja predstavlja učešće nezaposlenih u ukupnom broju aktivnih stanovnika (zaposleni i nezaposleni), u Srbiji prema poslednjoj anketi iznosila 23,7 odsto.
Direktor Ipsos Stratedžik marketninga Srđan Bogosavljević ističe da kriza, koja je i u Srbiji prouzrokovala povećanje nezaposlenosti, odnosi danas ne samo u neizvesnosti i strahu za sopstvenu, "već i za budućnost porodica".
Bogosavljević za Tanjug kaže da je, računajući užu i širu porodicu, oko milion i po ljudi, usled teškog materijalnog stanja, u realnom problemu, koji ozbiljno deluje i na socijalnu dinamiku društva.
"U računici se pojavljuju dva parametra - broj izgubljenih radnih mesta, odnosno broj ljudi koji su izgubili posao. Uvažavajući oba aspekta dolazimo do zabrinjavajućeg stanja", pojašnjava Bogosavljević i tvrdi da je od anketa merodavnija državna statistika u osvetljavanju jednog od najvećih problema srpskog društva.
Razne vrste obuke za prekvalifikaciju, samozapošljavanje ...
U borbi za radna mesta Nacionalna služba zapošljavanja nudi razne vrste obuke za prekvalifikaciju, programe za volontiranje, poslovne programe za različite ciljne grupe (Rome, izbeglice), programe za samozapošljavanje, otvaranje novih radnih mesta....
Javni radovi su, takođe, mera aktivne politike zapošljavanja koja predviđa odobravanje sredstava za zapošljavanje nezaposlenih lica sa evidencije NSZ.
Cilj poslodavca, izvođača javnih radova, je ostvarenje određenog društvenog interesa (npr. prevencija i pomoć starima, sanacija divljih deponija, uređenje i izgradnja puteva...).
Slaba motivisanost za rad, javni sektor primer nerada
Portparol Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić Tanjugu je, međutim, osvetlio i drugi ugao problema koji ukazuje na veliki stepen nezainteresovanosti i na nedovoljnu motivisanost građana Srbije za rad.
"Ima puno nezaposlenih koji odbijaju, odnosno biraju poslove. A i oni koji rade, posebno u javnom sektoru, imaju problem sa motivacijom koja je, posmatrano sa stanovišta učinka, odgovornosti na radnom mestu... u kontinuiranom padu poslednje četiri godine", kritičan je Rajić.
Nakon 2000, odnosno demokratskih promena, uočava se, dodao je, tendencija da se u privatnom sektoru efektivnije radi, viši je nivo komunikacije, odgovornosti...
"Organizacija rada je sasvim drugačija u privredi. Zaposleni daju maksimalan efekat, dok u javnom sektoru, uprkos krizi, ima ljudi sa dupliranim radnim mestima, ili onih koji rade efektivno četiri-pet sati, u javnim preduzećima koja su monopolisti", upozorava Rajić na ništa manje važne probleme u vezi sa pričom o (ne)zaposlenosti koju podstiču i "vaspitanje, obrazovni sistem, loš odnos prema sebi i državi".
Psihijatri ne mogu da reše problem
Psihološki aspekt problema nezaposlenih izaziva posebnu pažnju, s obzirom da nekada zaposleni i ekonomski "stubovi" porodica preživljavaju teška vremena, dovijajući se na različite načine.
Ukoliko su manje stabilni u psihološkom pogledu gube, pored novca, i ono važnije - samopouzdanje - što, iskustvo je psihologa, otvara put ka depresiji, beznađu...
O izneverenima, onima koji ne veruju u nova obećanja ili ne uspevaju da nađu rešenje i izlaz za Tanjug govori psiholog Aleksandra Bubera.
"Stručnjaci u psihijatrijskim ustanovama ne mogu da im reše problem, već one koji pomoć zatraže možemo samo da osnažimo, kako bi sami sebi pomogli", iskustvo je Bubere.
Dešava se, potvrdila je, da gubitak zaposlenja, odnosno nemogućnost rešavanja egzistencijalnih problema, dovede osobu u stanje u kojem ne može da funkcioniše i mora da potraži pomoć.
"Ali, mora da bude jasno, nikada događaj sam po sebi ne izaziva psihološki problem, već naš doživljaj situacije - stvarnost je samo 'okidač'. Da li će doći do poremećaja (osećaja krivice, inferiornosti...), zavisi i od ostalih životnih okolnosti, u kojima porodica igra važnu ulogu", smatra Bubera.
Socijalne službe i lekari slabo povezani
Psihološki poremećaji izazvani gubitkom posla mogu ići od lakše rešivih (napada panike, depresije...) do teških poremećaja ličnosti.
Bubera je navela još jedan aspekt problema - nezaposleni nemaju materijalna sredstva ni za osnovnu egzistenciju, a odlazak lekaru po pomoć znači izdvajanje dodatnog novca iz porodičnog budžeta.
"Slabo su povezane socijalne službe i psihijatrijske ustanove. Nemamo nikakav uticaj ni na službe za zapošljavanje. Ono što nam preostaje je da im pomognemo da se osnaže i pronađu izlaz iz situacije koju su doživeli kao veliki problem", zaključak je Bubere.
Ukupan broj zaposlenih u Srbiji u aprilu procenjuje se na 1.733.802 i u poređenju sa prethodnim mesecom neznatno je povećan, dok je u odnosu na april 2011. godine broj zaposlenih smanjen za 18.900, ili za 1,1 odsto.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
