Izvor: RTS, 15.Jul.2013, 08:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako do "recepta" za lečenje u inostranstvu
Gotovo svi su saglasni da deca kojima je potrebno lečenje u inostranstvu i njihovi roditelji ne smeju da budu prepušteni sami sebi, odnosno dobroj volji i solidarnosti građana. Nadležne institucije imale su dva meseca da osmisle predloge za rešenje problema.
Kada se pre nekoliko meseci cela zemlja ujedinila da pomogne Tijani Ognjanović da ode na transplantaciju srca u Ameriku, mnogi su rekli da mali pacijenti ne smeju da budu prepušteni sami sebi, odnosno dobroj volji i solidarnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << građana.
Predsednik Skupštine Nebojša Stefanović najavio je tada formiranje radne grupe koja bi pripremila zakon o lečenju dece u inostranstvu, a predsednik Odbora za zdravlje Dušan Milisavljević dao je nadležnim institucijama dva meseca, da osmisle predloge za rešenje problema. Taj rok ističe u ponedeljak.
Na osnovu postojećeg pravilnika država nije mogla da pomogne ni Tijani Ognjanović, koja čeka transplantaciju srca u Hjustonu, a ne može da pomogne ni Aniti Balaž, koja mora i na transplantaciju srca, ali i na presađivanje pluća, a za čiju je porodicu milion evra, a možda i više, nedostižno.
Predsednik skupštinskog Odbora za zdravlje Dušan Milisavljević smatra da je neopustivo da deca i njihovi roditelji koji su suočeni sa smrtnom dijagnozom svoje dece mole i prose za neki dinar na ulici i da, kako kaže, bukvalno iznose svoju decu da bi uverili građane da su deca bolesna.
Dva meseca su prošla, a o predlozima i mogućnostima razgovaraće se u utorak na sednici skupštinskog Odbora za zdravlje.
Iz nadležnog ministarstva poručuju da je najvažnije da Srbija uskoro postane članica Eurotransplanta, a iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje da su spremni za izmenu Pravilnika o upućivanju dece u inostranstvo.
Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović kaže da država mora sistemski raditi na pitanjima transplantacije.
"To znači da moramo stvarati uslove da budemo atraktivni za Evrotransplant i za druge svetske asocijacije, jer jedna zemlja, i da je mnogo veća, ne može sama da rešava takve probleme", ističe ministarka zdravlja.
Predsednik Stručnog tima RFZO za unapređenje transplantacije prof. dr Dušan Šćepanović kaže da država mora da kaže koliko ima novca, ko će da ima prioritet, koja će bolest da ima prioritet.
"Ja sam dao predlog koje će to dijagnoze da budu i dao sam neka nova rešenja, jer do sada su u komisijama sedeli ljudi koji su se deklarisali protiv transplantacije" ističe Šćepanović.
Predstavnici roditeljskih udruženja nisu veliki optimisti, ali podsećaju da u praksi ipak ima dobrih primera - od dugogodšinje saradnje sa inostranim klinikama, koju su inicirali lekari, do primera odvajanje sredstava od prihoda u igrama na sreću.
Irina Ban iz Udruženja roditelja dece obolele od malignih bolesti Zvončica kaže da jednostavno ne postoji sistem koji prepoznaje tu vrstu pacijenata, kod kojih ne postoje ni postojeće šifre, ne postoji ni adekvatna dijagnostika.
"Fond ne plaća dijagnostiku u inostranstvu za veliki broj pacijenata i to se prepušta pacijentima i porodicama, a onda i dalje lečenje", objašnjava Ban.
"Mi i dalje imamo probleme svaki put kada treba da se nabavi nova doza terapije, čekamo da se iz budžeta prebaci novac Fondu kako bi oni uopšte počeli proces nabavke. Uz malo koordinacije i želje i moglo bi više dece da se zbrine", kaže Davor Duboka iz Udruženja roditelja dece sa retkim bolestima - NORBS.
Koliko humanitarnih akcija se u ovom trenutku vodi nije poznato, a mnogo je onih koji nikada ni ne ne potraže podršku medija. Nažalost ne zna se ni koliko je onih koji nisu dobili trku sa vremenom, a možda nije moralo da bude tako.
