Izvor: RTS, 22.Avg.2014, 00:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako do novca za filmove?
Ustavni sud je odlučio da su odredbe Zakona o kinematografiji u vezi sa finansiranjem filma neustavne. To isključuje konkurse za finansiranje filmova sledeće godine, kažu u Filmskom centru.
Siromašni mediji nemaju novca da finansiraju još siromašniju filmsku industriju. To je ukratko odnos snaga emitera i Filmskog centra Srbije.
"Praktično će to da se svede na par filmova samo i to privatne produkcije", kaže Zoran Janković iz Filmskog centra Srbije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
U ANEM-u, koji je inicirao ocenu ustavnosti, objašnjavaju da je Zakon o kinematografiji usvojen na brzinu, bez javne rasprave i da se ne poklapa sa nizom drugih zakona. Ističu, ne može da se jedna industrija razvija dovodeći drugu industriju do ivice bankrota.
Navode da su mediji opterećeni raznim javnim davanjima i prema privatnim organizacijama za zaštitu autorskih prava.
"Kada tome dodate da za razvoj filma ide 20 odsto od prihoda RRA i 10 odsto od Ratel-a, postavlja se pitanje kako taj manjak nadoknaditi. Ako se medijima uskrate sredstva to može da dovede do ugrožavanja kvaliteta informacije i da sloboda izražavanja trpi. Neophodno je da država ima strateško opredljenje da se ne ugrožava nijedna industrija, a da se održi minimum razvitka", navodi Miloš Stojković iz ANEM-a.
Da nije samo do para, nego i do organizacije, potvrđuje režiser Vuk Ršumović koji svoj film u septembru predstavlja na festivalu u Veneciji.
"Da znamo da imamo jednom ili dva puta godinšnje konkurs, da se to ustali, da imamo nešto što je jasno i ka čemu mi autori možemo da se nadamo da dobijemo neka sredstva", kaže režiser Vuk Ršumović.
Para u kulturi hronično nema, a filmadžije su se još nekako i provlačile. To potvrđuju oni koji imaju staža u industriji.
"Ljudi koji se bave filmom i pozorištem su na neki način bili čak i malo zaštićeni u odnosu na ljude koji se bave slikarstvom, muzikom ili književnošću jer naš glas se čuje kod političara koji ne vole da se to čuje pa smo mi bili uvek u povlašćenom položaju u odnosu na kompozitore, pesnike i baletske umetnike. Sad je zaista alarmantno", kaže režiser i producent Srdan Golubović.
Ministarstvo kulture nema komentar o alarmantnoj situaciji u filmskoj industriji. Filmadžije upućuju na evropske fondove. A ako ne požure da institucionalno reše pitanje pristupanja Kreativnoj Evropi, na prve konkurse moći će da se jave tek na jesen sledeće godine.
A da su se Ministarstvo i Filmski centar više potrudili, na taj novac, filmski radnici, mogli su da računaju pre više godina.
"Nije bilo dovoljno interesovanja od strane naše države da se pristupi ovim fondovima, nije bilo razumevanja o značaju", kaže Ana Ilić iz srpske filmske asocijacije.
Koliko se značaja daje filmu, pokazuje srpski budžet za kinematografiju. Izdvajamo nešto više od dva miliona evra, a Hrvtaska na primer devet miliona. Možda više smisla u tu oblast unese najavljeni novi zakon o audio-vizuelnoj delatnosti.
