Izvor: RTS, 18.Apr.2011, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako đake vratiti u klupe?
Srednjoškolci u Srbiji svake godine imaju 100.000 izostanaka. Stručnjaci podsećaju da se ranije smanjivala ocena iz vladanja i da je bilo efekta. Nadležni veliku nadu polažu u reformu srednjoškolskog obrazovanja.
Svake godine, srednjoškolci, u proseku, imaju oko stotinu hiljada izostanaka. Na kraju prvog polugodišta, svaki učenik u proseku nije bio na nastavi skoro tri radne nedelje, upozoravaju iz Foruma srednjih škola. Reforma srednjoškolskog obrazovanja trebalo bi >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da umanji problem izostajanja sa časova.
Otvoreno i bez ustručavanja kažu da je škola dosadna, preteška i da bi voleli drugačiju organizaciju nastave, pa zbog toga beže sa časova.
"Što je mnogo - mnogo je. Ponekad imamo sedam časova i ponekad svih sedam ili pita ili predaje nešto što mi teško shvatamo", kažu anketirani učenici i dodaju da u školi često uče nešto što im u životu neće trebati.
U spretno razrađenom mehanizmu opravdavanja izostanaka, razredni starešina često se bori sa vetrenjačama.
Katarina Srejić iz gimnazije "Sveti Sava" kaže da nije lako biti razredni starešina i privoleti decu da zavole školu, da zavole instituciju da budu tu prisutni.
"Ima i nas raznih i roditelja ima raznih. Dešavaju se veliki problemi kada na kraju krajeva treba i roditelje ubediti da njihovo dete danas na primer nije došlo u školu", kaže Srejićeva.
Ako učenik nije bio na više od jedne trećine časova određenog predmeta - mora da polaže razredni ispit. Pedagozi upozoravaju da je to đacima često cilj.
Pedagog Nataša Stojanović objašnjava da se deca prosto rasterete u toku školske godine - obezbede ocene iz devet, deset predmeta, a svesno odu na polaganje dva ili tri razredna ispita.
"To nama otvara problem duplih aršina rada sa decom u školi, a pogotovo sa onim učenicima koji su pravi đaci i poštuju sve obaveze u školi", Stojanovićeva.
Rigorozne kazne
Pojedine zemlje propisuju rigorozne kazne za odsustvo sa nastave. U Frankfurtu, na primer, majka deteta koje je mnogo izostajalo iz škole osuđena je na šest meseci zatvora, uz obrazloženje da je obrazovanje obavezno.
Naš zakon, koji učeniku dozvoljava 35 neopravdanih izostanaka, akcenat stavlja na vaspitni rad sa detetom i roditeljima. Stručnjaci podsećaju da se ranije smanjivala ocena iz vladanja - i da je bilo efekta.
Psiholog Vesna Janjević Popović kaže da je to bila stroga mera i kao psiholog bi verovatno ranije rekla da je to strogo i ne pogoduje modelima vaspitanja.
"Ali, sa druge strane to je opomena da se zaustavi i dete i roditelj i shvatimo da smo učinili nešto što nije dobro za budućnost", kaže Vesna Janjević Popović.
Nadležni veliku nadu polažu u reformu srednjoškolskog obrazovanja.
Bogoljub Lazarević zamenik ministra prosvete i nauke kaže da se izostajanje iz škole sigurno može rešiti novim nastavnim planovima i programima koji će biti kvalitetniji i neće biti opterećeni gomilom činjenica.
"Svakako treba razmisliti i o smanjenju broja dozvoljenih neopravdanih izostanaka", kaže Lazarević.
Deviza - Važno je snaći se - često je prisutna kao odgovor i među decom i roditeljima. Ozbiljnije shvatite školu, poručuju stručnjaci, misleći prvenstveno na roditelje.
