Izvor: RTS, 24.Mar.2014, 11:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako delinkvente vratiti na pravi put
Maloletnička delinkvencija nije u porastu, ali je veći broj težih dela koja šokiraju javnost, kaže profesor krivično-procesnog prava Milan Škulić. Broj izrečenih vaspitnih povećan je u cilju prvencije, kažu u Zavodu za vaspitanje dece i omladine u Beogradu.
Profesor krivično-procesnog prava Milan Škulić kaže da maloletnička delinkvencija u Srbiji nije u porastu, ali da je veći broj težih dela, koja privlače pažnju javnosti.
Uvek su takva dela u žiži >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << javnosti, te zbog toga postoji utisak da je broj prestupa u porastu, rekao je Škulić gostujući u Dnevniku RTS-a i dodao da je deklinkvencija na istom nivou kao i u ostatku Evrope.
Naglašava da je zakon o maloletničkoj delinkvenciji dobar, i da je dobio dobre ocene u svetu i u EU. Danas se, ističe, radi i na novom zakonu, koji će biti u duhu sadašnjeg, a koji će uneti dodatna poboljšanja.
Ideja je da se smanji stopa povratka, koja je ovde značajna i da se učini da onaj ko krene ne ostane do kraja na tom putu, rekao je Škulić.
Od 14 do 16 godina izriču se samo vaspitne, a od 16-18 mogu i kaznene mere. Godišnje se izriče četiri do pet odsto vaspitnih mera, a jedan odsto maloletničkog zatvora, kaže Škulić, ističući da su to najteže sankcije.
Zvanična statistika kaže da je visok procenat povratnika, oko 65 procenta, ali i da je slično u Evropi, kaže Škulić.
Ako, međutim, ista osoba počini neko krivično delo kada postane punoletna, onda se to ne registruje, objašnjava Škulić i dodaje da je najverovatnije ukupan procenat povratnika oko 80 odsto.
Vaspitna mera kao poslednja šansa
Broj štićenika u Zavodu za vaspitanje dece i omladine u Beogradu prošle godine je povećan za gotovo polovinu u odnosu na 2012. Kao deo vaspitne mere, oni u Zavodu provedu od šest meseci do dve godine.
Povećan broj izrečenih vaspitnih mera ne znači da je povećan i broj izvršenih krivičnih dela, ukazuje direktor Zavoda Dragan Rolović.
"Suštinski on predstavlja posledicu jedne ozbiljne i opširne reakcije koju je sistem socijalne zaštite pokrenuo poslednjih godina na prevenciji maloletničkog prestupništva", rekao je Rolović.
Ističe da se izricanjem vaspitne mere maloletniku daje poslednja šansa da se vrati napravi put. "Ako ih u prva tri meseca prihvate pravila, mi smo uvereni da ćemo uspeti da odradimo tretman do kraja i vratimo maloletnika na pravi put", kaže Rolović.
U Zavodu postoji i program tzv. intenzivnog tretmana. Tu se deca sa poremećajem u ponašanju pripremaju da nastave život u društvu i školovanje posle prestupa.
Taj Zavod je jedini u jugoistočnoj Evropi koji zbrinjava i maloletne azilante - decu koja na putu od više hiljada kilometara iz, uglavnom, ratnih područja ostanu bez pratnje roditelja ili staratelja. Prošle godine kroz dom ih je prošlo 46, a najviše ima Avganistanaca.
