Izvor: Blic, 12.Jun.2008, 07:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako da detetu proverite vid

Neretko se dešava da roditelji otkriju da nešto nije u redu s vidom deteta tek kad ono krene u školu, pa se ispostavi da ne razaznaje šta je nacrtano ili napisano na tabli ili nosom dodiruje bukvar dok sriče prva slova. Problem ipak može da se otkrije mnogo ranije. Kako?

Setimo se pre svega kako dete uči da gleda.

1. mesec

- Novorođenče se mršti na svetlost lampe (taj test se radi odmah po rođenju). Ako beba ne reaguje na svetlost, neophodna >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je hitna konsultacija sa stručnjakom.

2. mesec

- Beba počinje da razaznaje crte lica i prati pogledom sve što se pred njom kreće. Može malo i da „zriki".

3. i 4. mesec

- Beba zadržava pogled na raznobojnim igračkama. Raspoznaje osmeh na licima ukućana i uzvraća osmehom. Ako vam se čini da još uvek razroko gleda, posavetujte se s pedijatrom.

5. mesec

- Dete se često vrlo pomno zagleda u igračku. Prepoznaje bližnje - roditelje, braću i sestre, bake i deke - i raduje im se.

6. mesec

- Aktivno traži pogledom ljude i predmete.

7. mesec

- Dugo razgleda igračke i druge predmete koje sada već drži u rukama, zanima se za detalje.

Od 8. do 10. meseca

- Usavršava stečene veštine. Brzo prepoznaje ukućane, tačno zna ko je „domaći", a ko nepoznata osoba. Trudi se da zgrabi sve što može da dohvati.

11. mesec

- Kad čuje pitanje: „Gde je mama?", traži je pogledom oko sebe. Pažljivo razgleda i najsitnije detalje na predmetima i igračkama.

12. mesec

- Tačno ume da oceni rastojanje između sebe i igračke ili nekog predmeta. Uzima je odmah ako je blizu, a ako oceni da je daleko, i ne pokušava da je dohvati.

Malo dete ne ume da vam kaže da ne vidi dobro, jer jednostavno ne zna da može i treba da vidi bolje i preciznije. Čak i prilikom pregleda mališana predškolskog uzrasta, nije uvek moguće otkriti da ne oni vide kako treba. Ali ako se vid ne koriguje na vreme, ceo vidni aparat se neće normalno razvijati.

Zadatak roditelja je da pažljivo prate kako dete gleda igračke, slikovnice, ljude. Ako posumnjaju u nekakvu nepravilnost, ne treba da odlažu odlazak kod specijaliste.

Šta može da posluži kao signal da dete loše vidi?

-Dete drži sve igračke neposredno pred nosom.

-Kad hoda po stanu, često naleće na stvari i ćoškove.

-Dok gleda u neki predmet, sve vreme naginje glavu u stranu.

-Često čkilji, a oči mu se zacrvene.

-Brzo se umori kad razgleda slikovnicu, čita ili gleda televiziju.

-Često se žali na umor i glavobolju.

-Uvek sedne previše blizu televizora ili monitora kompjutera.

-Na određenom rastojanju (blizu ili daleko) ne prepoznaje bližnje.

-Često trlja oči, čak i ako se naspavalo; suze mu oči, iako ne plače.

-Naizmenično zatvara i otvara jedno oko.

-Gleda razroko ili su mu zenice različite veličine.

Naravno, do trećeg meseca bebe su često razroke zbog nezrelosti očnog nerva i očnih mišića.

Ako se to „bežanje" okica nastavi i kasnije, vreme je za oftalmologa. Idealno bi bilo da se detetov vid proveri odmah po rođenju, zatim kroz šest meseci, iako se kod nedonoščadi vid proverava i češće.

Kada su sočiva bolji izbor

Nošenje sočiva preporučuje se:

-u slučaju velike razlike u dioptriji (više od 3 dioptrije) između jednog i drugog oka

-u slučaju velike kratkovidosti

-deci koja se intenzivno bave sportom, jer su sočiva puno praktičanija, mogućnost samopovređivanja je manja i postiže se bolja vidna oštrina

-kod određenih anomalija oka: keratokonusa ili iregularnog astigmatizma

-u terapijske svrhe koriste se terapeutska sočiva koja služe za zaštitu, smanjenje bolova...



A kada naočare

Preporučuje se kombinacija nošenja sočiva i naočara jer ni deca koja su kandidati za sočiva ne mogu da nose sočiva ceo dan. Optimalno dnevno vreme nošenja sočiva je oko 10 sati, što znači da bi dete, ako je sočivo stavilo ujutro, posle podne trebalo da ih skine. Ipak, ako dete ima veliku refrakcijsku anomaliju, posle skidanja sočiva mora da nosi naočare da bi dobro videlo. Takođe, ponekad može da dođe do infekcija, upala oka ili različitih viroznih stanja i respiratornih infekcija kod kojih je pojačano suzenje oka, a to su situacije u kojima oko ne podnosi sočiva pa ih na određeno vreme treba zameniti naočarima.

Vrste sočiva

Mekana sočiva

Prednosti: Danas se uglavnom primenjuju mekana, takozvana silikonska hidrogel sočiva. Ona su najudobnija, a period privikavanja je najkraći. Mogu da se nose povremeno, manje isušuju oko, propuštaju kiseonik i jednostavno se održavaju. Imaju različit sadržaj vode pa se dele na sočiva s niskim sadržajem vode koja su dugoročnija od sočiva s visokim sadržajem vode.

Nedostaci: osetljivi su na udarce i grebanje i skupljaju lipidne i proteinske naslage.

Tvrda ili polutvrda sočiva

Prednosti: Klasična tvrda sočiva izrađena su od materijala koji ne propušta kiseonik i sve su manje u upotrebi. Zamenjuju ih polutvrda sočiva koje daju odličnu vidnu oštrinu, ispravljaju astigmatizam i veći od tri dioptrije, zaustavljaju rast dioptrije u dečjem uzrastu, ekonomski su isplativija jer duže traju (1-2,5 godine). Na njima se manje skupljaju naslage, a i jednostavnija su za rukovanje od mekih jer ne gube oblik.

Nedostaci: Period privikavanja od 7 do 14 dana.

Nastavak na Blic...