Izvor: Blic, 17.Dec.2010, 22:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako ćemo čitati knjige u budućnosti?
Kakva će nas bibloteka čekati za koju deceniju kada virtuelni svet postane stvarniji od fizičkog, kakva je sudbina novog čitaoca sa elektronskom knjigom u rukama, pitanja su na koja odgovare nudi novi broj časopisa "Kultura". Na promociji časopisa, koja je održana danas u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka, govorili su Vesna Injac i Bojana Vukotić, priređivači i autori tekstova u časopisu, i urednica dr Milanka Todić.
Nekada je biblioteka bila puna prašnjavih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << knjiga i paučine; danas je ona elektronska, digitalna, virtuelna, hibridna, bez zidova, sveprisutna, biblioteka bez prostora i vremena, iz koje možete u svako doba dana i noći uzeti knjigu sa bilo kog kraja sveta. U najnovijem, 129. broju, uz zanimljive i kvalitetne naslove istaknutih domaćih autora, tekstove potpisuju i prestižni evroski stručnjaci.
"Kultura" je jedan od retkih časopisa za koji su pristali da pišu i Džon Van Oudenaren, direktor Svetske digitalne biblioteke u Vašingtonu, Fler Stigter iz Evropske biblioteke u Hagu, Tom Stori i Lorkan Dempsi iz Međunarodne asocijacije digitalnih biblioteka i Elena Jurevna Elisina iz Ruske državne biblioteke u Moskvi.
Čitaocima najnovijeg broja Zavod za proučavanje kulturnog razvitka poklanja CD sa svim prethodnim izdanjima časopisa. Cena časopisa je 300 dinara, a može se kupiti u knjižarama: Plato, Stubovi kulture, Aleksandar Belić, Inicijal, Beopolis i Jugoistok.
Ovo je jedan od malobrojnih časopisima u Srbiji koji u kontinuitetu izlaze više decenija.
Najnovija "Kultura", između ostalog, otkriva kako biblioteke uslužuju i robote, razmatra hoće li klasične biblioteke izumreti, da li je Internet savremena "knjiga sveta", ali se bavi i problemima ovdašnjeg bibliotekarstva: koliko su biblioteke u Srbiji dostupne osobama sa invaliditetom, zašto još uvek ne postoji nacionalna strategija digitalizacije, kako će Narodne biblioteka Srbije napraviti portal srpskog kulturnog nasleđa.
Tu su i informacije korisne najširem krugu čitalaca – koje se sve knjige mogu naći na portalima Svetske i Evropske biblioteke, do kojih retkih knjiga je moguće veoma lako doći preko sajta Narodne biblioteke Srbije.
Evo i nekoliko zanimljivih citata iz novog broja "Kulture":
Jeste li zanali da biblioteke uslužuju i robote?!
"Biblioteke više ne uslužuju samo čitaoce, žive ljude, nego i robote. Niste znali? E, pa upravo je tako. To su oni roboti-pretraživači, skroleri, koji harvestuju, to jest kupe sa celog interneta podatke, indeksiraju ih i prosleđuju daljim korisnicima, linkuju sa drugim dostupnim podacima, bazama, sajtovima, portalima i tako dalje. Jedna od tajni uspeha Narodne biblioteke Srbije i njenog najvišeg globalnog pozicioniranja na netu upravo je u tome što smo prvi shvatili da radimo i za ove robote, i sa njima, jer su oni prečica do najšireg kruga naših krajnjih korisnika. Zar to nije revolucionarni pomak?" Sreten Ugričić
Koliko su biblioteke u Srbiji dostupne osobama sa invaliditetom?
"U Srbiji tokom 2009. i 2010. godine na ovom planu učinjeno nekoliko važnih koraka. Osam javnih biblioteka započelo je aktivnosti na pripremi uvođenja usluga namenjenih osobama sa invaliditetom. Ovakve usluge već je uvela Biblioteka Vuk Karadžić na Zvezdari, u Beogradu, koja je u procesu osnivanja audiobiblioteke koja će omogućiti korišćenje elektronskih knjiga putem Interneta. Gradska biblioteka u Novom Sadu pokrenula je servis koji omogućava dostavljanje bibliotečke građe na kućnu adresu, a koji je namenjen svim korisnicima koji iz nekog razloga ne mogu da dođu u biblioteku. Usluge korišćenja elektronskih publikacija za slepe i slabovide putem Interneta pripremaju i biblioteke u Somboru, Leskovcu, Čačku, Šapcu i Užicu. Takođe, Narodna biblioteka Srbije planira u svojoj ponudi poseban Centar za slepe i slabovide korisnike sa najsavremenijom opremom". Dragana Mićunović
Nacionalna strategija digitalizacije i dalje ne postoji
"Trenutno stanje stvari u Srbiji potvrđuje da neorganizovana i nesistematska digitalizacija i nizanje pojedinačnih zatvorenih projekata, dugoročno ne daje rezultate koji bi se mogli postići jasnom politikom i sistematskim pristupom digitalizaciji, dok s druge strane donošenje nacionalne strategije digitalizacije liči na osvajanje dobro utvrđene tvrđave. Rešenje ovog problema treba tražiti u strategiji razvoja kulture i dugoročnoj kulturnoj politici, gde bi digitalizacija kulturne baštine bila prepoznata kao jedan od stvarnih prioriteta, a realizacija ciljeva ne bi smela da zavisi od personalnih i drugih promena". Tamara Butigan
NBS pravi portal srpskog kulturnog nasleđa
"Narodna biblioteka Srbije ima nameru da izgradi portal srpskog kulturnog nasleđa koje se čuva ne samo u bibliotekama, već i u muzejima, arhivima i institucijama za audio-vizuelnu građu" Iako još ne postoji zvanična nacionalna strategija digitalizacije kulturnog nasleđa, pamćenje Srbije je već postalo deo pamćenja Evrope i pamćenja sveta. Narodna biblioteka Srbije danas ima više od 100 digitalnih kolekcija građe koja pripada kulturnom nasleđu i oko dva miliona digitalnih jedinica"" Vesna Injac
Nauka, kultura i umetnost na jednom mestu
"Srbija i dalje ima nedovoljnu onlajn prezentaciju domaće naučne i kulturne produkcije, a naročito nedostaje koncentrisani nastup i prezentacija većeg broja časopisa na jednoj veb adresi. 'Komunikacija', regionalna baza elektronskih izdanja časopisa i drugih publikacija i rezultata stvaralaštva iz oblasti nauke, kulture i umetnosti Srbije i zemalja regiona, osnovana je 2000. godine. Na svojoj veb adresi www.komunikacija.org.rs okupila je 45 naslova relevantnih časopisa sa preko 350 svezaka i preko 10.000 članaka i autorskih priloga u punom tekstu. Komunikacija je javno dobro i njeno korišćenje je besplatno i neuslovljeno za sve korisnike interneta iz celog sveta". Branislava Grbić
Internet je "knjiga sveta"
"Još su stari hermeneutičari i teolozi govorili o 'čitanju velike knjige sveta'. Ova metafora divljenja i straha pred veličanstvenom (božanskom) tvorevinom, u našem vremenu se ispunjava novim sadržajem. Svako čitanje (na Mreži, kao elektronsko) postaje čitanje jednog od bezbrojnih aspekata 'knjige sveta', jednog od beskraja mogućih rešenja i paralelnih i isprepletenih tokova. Posmatrati Fejsbuk (Facebook) kao književno delo, kakav zadatak za nove teoretičare i antropologe. Patiti sa njegovim junacima i biti njegov junak, živeti u svetu u kome jedno elektronsko pismo uvek može biti tek „spam" ili imati istinski patos i strast Siranovog pisma Roksani (kao pismo nepoznatog, neznanca iz digitalnog sveta). Ili time dokazati da si loš čitalac, jer čitaš na stari način u jednom svetu koji postoji po drugim zakonima. Šta je ono zaista ljudsko u tom čitanju?" Nebojša Kovačević
Hoće li klasične biblioteke izumreti?
"Klasične biblioteke postoje više od dva milenijuma, a prve virtuelne biblioteke javljaju se tek početkom devedesetih godina prošlog veka. Upravo zbog činjenice da i jedan i drugi vid biblioteka imaju svoje mesto i ulogu u današnjem društvu, oba vida treba podjednako popularisati, a korisnicima treba osvetljavati dobre strane kako klasičnih, tako i virtuelnih biblioteka.... Od korišćenja resursa virtuelnih biblioteka distancira se upravo ona grupacija koja je više upućena na klasične izvore. Virtuelne biblioteke ne stoje u opoziciji sa klasičnim bibliotekama, već uporedo s njima, a njihovi ukupni ciljevi i uloga leže u njihovoj različitosti". Ljiljana Macura
