Izvor: B92, 09.Sep.2014, 12:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako će se Srbija digitalizovati
Srbija će do juna 2015. godine preći na digitalno emitovanje, a najsiromašnijima će država pomoći u obezbeđivanju uređaja za prijem digitalnog signala.
To je najavio ministar Rasim Ljajić, u čiji resor spadaju i telekomunikacije.
On je najavio da će država najsiromašnijim kategorijama stanovništva obezbediti neophodne set-top-boksove za prijem digitalnog signala.
Ljajić je tokom prvog radnog sastanka o procesu prelaska s analognog na digitalno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << emitovanje TV signala rekao da digitalizacija nije trošak već investicija u tehnologiju, razvoj i ekonomski oporavak.
On je podsetio da digitalizacijom građani dobijaju bolji kvalitet slike, tona, više kanala, više programa, mogućnost da prekidaju film, da biraju titlove.
"Druga prednost je što će se osloboditi deo frekvencijskog spektra, koji će biti iskorišćen za bolji signal mobilne telefonije i za brži mobilni internet. To otvara mogućnost u investiranje u oblasti elektronskih komunikacija", rekao je ministar Ljajić.
On je najavio da Srbiju 17. i 18. septembra očekuje potpisivanje sporazuma od 24 miliona evra sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj za nabavku neophodne opreme za digitalizaciju.
Proces digitalizacije u Srbiji je počeo 2005. godine, kada je prvi put emitovan digitalni signal, podseća Ljajić i dodaje da je Srbija naredne godine preuzela međunarodnu obavezu da do juna 2015. godine pređe na digitalno emitovanje i sporazum je ratifikovan u skupštini 2012. godine.
"Od 2006. do 2012. godine bilo je završeno 15 do 20 odsto ukupne digitalizacije u Srbiji. Imali smo veliki zaostatak. U prethodnom periodu bili smo fokusirani da ovaj proces deblokiramo, da ubrzamo, da ispunimo našu međunarodnu obavezu i uradimo veliki zadatak zbog građana Srbije", rekao je Ljajić.
Danas 93 odsto stanovnika Srbije, kako kaže, može da prati i prima digitalni signal i proces ne samo da je deblokiran, već se ušlo u završnu fazu.
1. septembra počeo je tranzicioni period, u kome će biti i digitalnog i analognog emitovanja, koji će trajati do 1. maja naredne godine. Srbija je podeljena u tri zone i 1. marta biće isključena jedna zona, 1. aprila druga i 1. maja treća zona.
On je rekao da se digitalizacija odnosi na one koji imaju digitalnu televiziju, satelitsku antenu, na one koji televizijski program prate preko sobnih i krovnih antena, a to znači oko 38 odsto stanovništva Srbije.
"Da bi mogli da prime digitalni signal, neohodna je ugradnja set-top-boksova, koje će dobiti oko 180.000 najsiromašnijih", rekao je Ljajić i naveo da su ta sredstva obezbeđena. Ukupno će do kraja digitalizacije biti uloženo 39 miliona evra, a prvobitna procena je bila da će za taj proces biti potrebno 75 miliona evra.
Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport je podsetio da je u novembru prošle godine prisustvovao puštanju u rad prve pilot digitalne mreže na Avali.
"Mislim da danas možemo biti ponosni na to što digitalna mreža pokriva već više od 90 odsto stanovništva Srbije", rekao je on i istakao da je to veliko postignuće.
Prema njegovim rečima, EU podržava Srbiju u procesu prelaska na digitalno emitovanje od januara 2010. godine, s više od 10 miliona evra, koliko je obezbeđeno od tada, od čega je osam miliona namenjeno za nabavku opreme.
Davenport, kao i Ljajić, smatra da je prelazak na digitalno emitovanje programa "investicija u budućnost", ističući da digitalizacija donosi mnogo prednosti na ekonomskom planu.
"Kada se oslobode frekvencije, biće otvoren prostor za brojne nove usluge mobilne telefonije i brži mobilni interent, što će doneti profit srpskom biznisu", zaključio je šef delegacije EU.
V. d. šefa Misije OEBS u Srbiji Majkl Ujehara je čestitao srpskim vlastima na nedavnom usvajanju medijskih zakona i ubrzanom procesu digitalizacije.
Ovi koraci su, kako je rekao, važni za ispunjavanje zadataka koji su sadržani u medijskoj strategiji iz 2011. godine i pokazuju spremnost Vlade Srbije da sprovede neophodnu reformu medija i omogući razvoj novih medija i usluga informisanja.
Ujehara je naglasio da je Misija OEBS spremna da podrži nacrt neophodnih podzakona i procedura kako bi proces implementacije bio brži i lakši.
"Veoma je važno da se održi pluralizam medija u procesu implementacije medijskih zakona i digitalizacije, kao i da se otvore nove mogućnosti za razvoj modernih i multiplatformskih medija, koji podstiču učešće građana u javnom dijalogu", zaključio je Ujehara.
Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac podsetio je da je Zakon o elektronskim medijima jedan od tri medijska zakona koji je stupio na snagu pre manje od jednog meseca, čime su stvoreni preduslovi za to da Srbija započne proces digitalizacije.
"Nakon više od jedne decenije imamo novi zakonodavni okvir za funkcionisanje elektronskih medija koji imaju značajnu ulogu u sistemu javnog informisanja Srbije", istakao je on.
Nova tehnička dostignuća, kako je rekao, danas podrazumevaju da sve čalnice EU moraju da pređu s analognog na digitalno emitovanje programa.
RATEL je do sada javnom preduzeću Emisiona tehnika i veze (ETV), koje je nadležno za proces digitalizacije, izdao 74 dozvole za korišćenje radio-frekvencija za Inicijalnu mrežu.
Kako se navodi u saopštenju RATEL-a, cilj uspostavljanja Inicijalne mreže je testiranje digitalnih predajnika pre potpunog isključivanja analognih, a njena infrastruktura će biti korišćena u konačnoj mreži, u zavisnosti od tehničkih karakteristika i potreba.
Kada je reč o periodu u kome će istovremeno raditi i analogni i digitalni predajnici, takozvanom simulkastu, Srbija je podeljena u tri zone.
Prva zona, u kojoj je simulkast počeo 1. septembra i koji će trajati do 28. marta 2015. obuhvata predajnike - Avala, Vršac, Kikinda, Rudnik - Crni vrh Jagodina, Subotica-Sombor i Čot-Venac.
Drugu zonu, koja počinje 1. oktobra i traje do 31. marta 2015. čine predajnici Besna Kobila i Tupižnica, a treću, koja će trajati do 1. novembra do 30. aprila 2015. čine Deli Jovan, Jastrebac, Kopaonik i Tornik-Ovčar.
Na dan isteka perioda simulkasta u određenoj zoni raspodele prestaju da rade svi analogni predajnici u toj zoni i počinju da rade digitalni predajnici na kanalima iz Plana GE06 donetog u Ženevi 2006. godine, a koji je ratifikovala Narodna skupština.
Takođe, dozvole za radio-stanice za sve analogne predajnike (nacionalni, regionalni, lokalni), koje je izdao RATEL, prestaju da važe 16. juna 2015. godine, kao i dozvole za digitalne predajnike u Inicijalnoj mreži.
Nakon tog datuma, a u skladu sa Zakonom o elektronskim komunikacijama, RATEL izdaje JP ETV pojedinačnu dozvolu za korišćenje radio-frekvencija, radi uspostavljanja elektronske komunikacione mreže za multipleksiranje, distribuciju i emitovanje digitalnog televizijskog programa, za tri multipleksa.
