Izvor: B92, 07.Jan.2016, 21:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako će izgledati naš "stručni srednjoškolac"?
Novi Sad -- Umesto nekvalifikovanog ili prekvalifikovanog radnika, domaće školstvo namerava da obrazuje stručnog srednjoškolca.
Spajanjem srednjih stručnih škola i preduzeća, odnosno učenja i rada - dualno obrazovanje počeće da se primenjuje u Srbiji u ovoj školskoj godini.
Od početka školske godine Marko Ilišević i uči i radi. Kao i đaci u nekoliko srednjih stručnih škola u Srbiji, već je u sistemu dualnog obrazovanja. Na kraju osnovne znao je čime >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << će da se bavi, u Elektrotehnici Južna Bačka uči i kako da radi.
“Hteo sam svakako elektroškolu i onda sam video u novinama oglas za ovaj smer. Volim da radim sa strujom i onda sam se odlučio za ovo. Svidelo mi se odmah. Struja je opasna, ali i nije kada smo oprezni, to je najbitnije”, kaže Ilišević.
Njegov školski drug Juraj Kulik kaže da je podjednako važna i teorija i praksa.
”Ono što naučimo na času možemo da primenimo, na času naučimo teoriju, a posle nam je praktično lakše da radimo, ako ne znamo teoriju, onda ne znamo ništa. Baviću se ovim, računam da nastavim školovanje posle treće godine, da upišem viši stepen i da završim ako uspem”, navodi Kulik.
Sticanje teorije i stručne prakse trebalo bi učenicima srednjih stručnih škola da omogući da se, čim završe zanat, odmah uključe u svet rada.
“Učenici rade praktičnu nastavu gde se od njih očekuju i konkretni rezultati, odnosno to je jedno pravo šegrtovanje, učenje zanata uz dobrog majstora koji ima mnogo toga da pokaže toj deci. Mi imamo školovanih ljudi, ali su oni uglavnom na tržištu rada i struktura naših nezaposlenih ne odgovara potrebama privrede. Ovo je način da se sve njihove potrebe školuju kandidati, budući majstori”, kaže Milan Vukobrat, direktor Elektrotehničke škole Mihailo Pupin u Novom Sadu.
Recept za smanjanje nezaposlenosti mladih decenijama daje rezultate u Nemačkoj, Švajcarskoj i Austriji. Hajnc-Diter Harbers spaja privredu i obrazovni sistem u Srbiji - rukovodilac je GIZ projekta "Reforma srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji".
“Kad smo započeli program bilo je kolebanja među roditeljima i među decom. Sada pošto se model pokazao uspešnim imamo više prijavljenih za program nego slobodnih mesta. Mladi ljudi dobijaju neku kompenzaciju od preduzeća u kom se usavršavaju, ulaze u contract, na taj način tokom školovanja učestvuju u porodičnim prihodima. I imaju osiguran posao kad završe srednju školu. Moramo da uskladimo potražnju i ponudu, da utvrdimo gde ima preduzeća i škola spremnih za saradnju”, kaže Harbers.
Domaće obrazovanje već ima iskustvo školovanja đaka spremnih za tržište rada. I Škola učenika u privredi, popularni ŠUP i Šuvarovo usmereno obrazovanje, u prošlosti su ocenjeni kao neuspešni modeli.
“Dualno obrazovanje određuju preduzeća, ona preuzimaju odgovornost. U Srbiji i Jugoslaviji je postojao sličan sistem ali su ga određivale škole. U tome je razlika. U današnje vreme morate da imate mlade ljude osposobljene prema potrebama kompanija. Spremne da se nose sa proizvodnjom, a danas je proizvodnja usavršena, mahom kompjuterizovana. A te veštine jedino mogu da nauče u preduzećima. Škole sebi ne mogu da priušte skupu opremu i tehniku”, ističe Harbers.
Pred kraj 2015. Ministarstvo prosvete, raspisalo je Konkurs za srednje škole koje će realizovati kooperativni model obrazovanja u zanatsko-tehničkim profilima za prvi razred od školske 2016/2017. godine.
