Izvor: RTS, 18.Sep.2014, 20:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako će biti zaštićeni uzbunjivači
Nacrt zakona o zaštiti uzbunjivača, odnosno lica koja prijave korupciju, dobio je pozitivno mišljenje Evropske komisije i Saveta Evrope. Uskoro će ga Ministarstvo pravde uputiti Vladi na usvajanje. Ova verzija zakona ocenjena je boljom od prethodne, ali je upozoreno i na pojedine nedostatke.
Zaštita koju je uzbunjivačima do sada pružala Agencija za borbu protiv korupcije, pokazuje praksa - nije bila dovoljna.
Ako tekst zakona bude usvojen u ovom obliku, oni koji >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << prijavljuju korupciju zaštitu od eventualne odmazde ostvarivaće na sudu.
"Uzbunjivač ima pravo da pred sudom zatraži svoju zaštitu. On ovo pravo ostvaruje u postupku koji dosta različit od redovonog postupka pred sudom. Dakle, rokovi su apsolutno hitni i ono što je najbitnije je da je teret dokazivanja prebačen na poslodavca", ističe državni sektretar Ministarstva pravde Radomir Ilić.
Predviđeno je i da uzbunjivač može da traži privremenu meru i, u roku od dana od izrečene sudske zaštite, bez posledica, ponovo bude na radnom mestu.
"Do sada nije bila pružana zaštita licima u privantom sektoru. Ovim zakonom biće pružena zaštita koji prijave korupciju kako u privatnom tako i u javnom sektoru", ističe advokat sajta Pištaljka Marko Jovanović.
U "Tranparentnosti Srbije" smatraju da ni novi tekst zakona ne rešava pitanje u slučaju da odmazdu ne sprovodi poslodavac već neko treće lice.
Tvrde, takođe, da bi posebni mehanizmi zakonske zaštite, u slučaju prijavljivanja malih prekršaja mogli obezvrediti primenu ovog novog pravnog instituta.
"U oblasti borbe protiv korupcije najveći problem je što 99 odsto tih krivičnih dela nikad ne bude prijavljeno. Zbog toga je potrebno hrabriti ljude koji imaju saznanja i o korupciji, i o drugim nezakonitostima i opasnostima da ta svoja saznanja podele sa drugima. Zbog toga je zakon o uzbunjivačim važan", navodi Nemanja Nenadić iz "Tranparentnosti Srbije".
Korupciju i povredu javnog interesa građani mogu da prijave tamo gde rade, zatim Tužilaštvu, Agenciji za borbu protiv korupcije, zaštitniku građana...
"Mislim da bi veoma korisno bilo da se uvede i mehanizam nagrađivanja u nekim slučajevima kada uzbunjivanje dovede do direktnih javnih prihoda zbog čega inače ne bi došlo da nije bilo uzbunjivanja. Takvi mehanizmi postoje u SAD i tamo su se pokazli veoma uspešni", objašnjava Nenadić.
Nacrt zakona o uzbunjivačima predviđa novčane kazne od 50.000 do 500.000 dinara za poslodavca, ukoliko uzbunjivača i povezano lice ne zaštiti od štetne radnje i ne preduzme mere da se ona obustavi i ne otkloni njene posledice.
.jpg)
