Izvor: B92, 17.Feb.2020, 13:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako bi izgledali gradovi po meri žena

Svaki grad na svetu osmislile su i izgradile generacije muškaraca. Šta bi bilo kad bi žene dobile istu priliku?

Gradovi bi trebalo da su građeni za sve nas.

Ipak, sve gradove na svetu su osmislile i izgradile generacije muškaraca. Šta bi bilo kad bi žene dobile istu priliku?

Odgovor na to pitanje možda će stići iz Barselone.

Dženet Sanz je savetnica za urbanizam u Barseloni i žena koja stoji iza inicijative o uvođenju blokova u kojima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je saobraćaj sveden na minimum. Ovo je sve sastavni deo mnogo većeg i mnogo ambicioznijeg projekta.

"Razmislite samo", kaže Dženet dok nas vodi sredinom živopisno okrečene ulice.

"U Barseloni, oko 60 odsto javnog prostora zauzimaju automobili. Istog trenutka kad reorganizujete taj prostor... iskazujete podršku grupama koje do sada nisu imale pristup tom prostoru.

Ljudi iz Barselone vole dobar provod, a gradsko veće smara da svi imaju pravo da se dobro provedu u javnosti - bilo danju ili noću.

Dakle, gdegod postoji neki festival ili mesto na kom se mladi provode, naći ćete "punt lila" iliti "ljubičasti punkt": informacioni centar na kom žene - i muškarci - mogu da dođu po savet o tome kako zaustaviti seksualno zlostavljanje ili mačističko ponašanje.

Strašna je nepravda i činjenica koju mogu da potvrde žene iz svih krajeva sveta da su redovi pred ženskim toaletom gotovo uvek duži nego pred muškim. Postoji nekoliko prostih razloga za to.

Žene moraju da sednu na šolju da bi piškile dok muškarci to mogu da obave i stojeći, što znači da ženama obično treba triput više vremena.

Takođe, žene u toalet moraju češće od muškaraca - iz drugih razloga, kao što su menstruacija ili trudnoća. A u skoro svakom društvu, žene su i dalje u velikoj većini slučajeva primarni negovatelji, tako da moraju da isprate i druge osobe do toaleta.

Bilo da smo toga svesni ili ne, od veoma malog uzrasta prostori koje koristimo su izdeljeni - pa čak i igrališta.

"Ako ne promislite o nacrtu kako treba, najčešće imate jedan veliki uniformni prostor u sredini", kaže arhitekta Dafne Saldana iz Equal Saree, kolektiva urbanih dizajnera koji žele da igra postane malo više fer.

A tim prostorom obično dominira jedna aktivnost: fudbal.

"Kad ima lopti ili fizički aktivnijih igara, one zauzmu velik prostor i ne ostave mesta za druge aktivnosti", kaže Dafne.

One su poseban predmet opsesije za feminističke kolektive kao što su Equal Saree i Punt 6.

"To nije samo društvena stvar", kaže Blanka Valdivija iz Punt 6.

"To je osnovna potreba mobilnosti za ljude koji su bolesni, imaju neki invaliditet ili za negovatelje ili staratelje dece. Postoji ozbiljna oskudica klupa, a to ljude sprečava da koriste javni prostor."

Vlasti Barselone postavile su 500 novih klupa samo u jednom kvartu Barselone.

A da bi jedan grad postao istinski ravnopravniji mora da se desi mnogo više nego samo da se učini da se žene osećaju bezbedno, suština je i u tome da se žene osećaju primećeno.

Jer, ako malo bolje razmislite, baš kao i u našim istorijskim čitankama, naši gradovi su prepuni prizora koji veličaju uglavnom samo dostignuća muškaraca.

Studija sprovedena na sedam najvećih svetskih gradova pokazala je da samo 27,5 odsto ulica nosi imena žena.

Barselona se trudi da to ispravi. Poslednja gradska vlada posvetila je polovinu novih imena ulica ženama.

Dodatno izveštavanje: Kamelija Sadegzadeh i Eva Ontiveros.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...