Izvor: Blic, 05.Avg.2014, 07:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako Srbija sprečava širenje ebole
Putnici koji dolaze u Srbiju iz zemalja pogođenih epidemijom ebole moraće da prođu karantin pre ulaska u zemlju, a dobiće i letak sa zdravstvenim upozorenjem.
Uz samu aerodromsku pistu, pre ulaska u zgradu Aerodroma „Nikola Tesla“, sanitarni inspektori kontrolišu u namenskoj prostoriji putnike koji dolaze zemlju iz ugroženog područja. Preventivne zdravstvene mere primenjuju se od izbijanja najnovije epidemije smrtonosne zarazne bolesti, a od proteklog vikenda su i pojačane. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Pored aerodroma u Beogradu, mere se sprovode i na aerodromu u Nišu.
- U svakom trenutku tu su bar dva sanitarna inspektora, a u periodu veće frekvencije putnika i više njih. Mere predostrožnosti podrazumevaju da se putnici koji dolaze iz rizičnih zemalja, rešenjem sanitarnih inspektora upućuju u Institut za javno zdravlje, gde im se uzima anamneza. Svrha toga je da, ako u inkubaciji do 21 dan dođe do pogoršanja zdravstvenog stanja, lekari mogu da posumnjaju na ebolu. Prvi simptomi su nespecifični, sve počinje kao prehlada, pa lekar, ako nema informaciju da je pacijent došao iz rizičnog područja, može da pogreši u dijagnozi ili da se i sam zarazi - kaže dr Zoran Nikolić, načelnik granične sanitarne inspekcije.
Ako bi se desilo da putnik iz rizičnog područja već dolazi s nekim od simptoma, onda se takav putnik na aerodromu izoluje u namensku prostoriju izdvojenu iz tranzitnog dela aerodroma, uz aerodromsku pistu, tako da takav putnik ni ne ulazi u zgradu aerodroma.
- Sanitarni inspektori obaveštavaju dežurnu epidemiološku ekipu Zavoda za javno zdravlje „Batut“. Oni odmah dolaze na aerodrom, kao i specijalizovana ekipa Hitne pomoći, koja takvog pacijenta prevozi na Infektivnu kliniku pod svim neophodnim merama obezbeđenja - objašnjava Nikolić.
Prema rečima Nikolića, povoljnost za našu zemlju je što nema direktne letove sa zemljama u kojima je epidemija ebole.
Najveća epidemija dosad
Prvi slučaj prijavljen je u martu ove godine u Gvineji, a virus je potvrđen 22. marta. Analiza je pokazala da je reč o virusu koji je sličan, ali ne i isti kao virus ebole izolovan u epidemijama u Gabonu i Kongu, a razlikuje se i od virusa izolovanog u Obali Slonovače.
Nalazi ukazuju da je reč o novom soju virusa ebole koji se pojavio u decembru prošle godine u Gvineji i proširio se na Liberiju i Sijera Leone. To je prva epidemija ebole u tim zemljama i ujedno najveća dosad. Ebola se prvi put pojavila 1976. godine u Sudanu i Kongu.
- Naši putnici koji dolaze s rizičnih područja pre Beograda već prođu najmanje jednu kontrolu na nekom od tranzitnih aerodroma. Tokom ove godine, sanitarni inspektori su ukupno 308 putnika stavili pod zdravstveni nadzor zbog sumnje ne samo na ebolu, već i na malariju i koleru, na sve zarazne bolesti, jer zdravstveni nadzor se stalno sprovodi, samo je sada pojačan - precizira Nikolić.
Ključne činejnice
Ebola je smrtonosna zarazna bolest, a stopa smrtnosti je 50-90 odsto Epidemije se javljaju uglavnom u zabačenim selima Centralne i Zapadne Afrike Virus se prenosi na čoveka sa divljih životinja Smatra se da su leteće lisice, odnosno slepi miševi koji se hrane voćem, prirodni rezervoar zaraze Ne postoji lek niti vakcina protiv tog oboljenja
Od epidemije ebole nekoliko putnika je stavljeno pod nadzor jer su dolazili sa ugroženih područja, ali nikakvi simptomi se nisu javljali ni posle inkubacije.
Protiv visokosmrtonosne ebole nema zaštite i zato je glavna preporuka da se ni za živu glavu ne ide u delove Afrike gde je odnela na stotine života. To preporučuje direktor Infektivne klinike u Beogradu prim. dr Dragan Delić, napominjući da ne treba da se širi strah, jer od njega nema nikakve koristi, već treba da se ponašamo ozbiljno i da respektujemo tu infektivnu bolest.
- Ovako visokosmrtonosne infektivne bolesti postoje u svetu i postojaće, a naše je da se od njih štitimo najbolje što umemo. Što se ebole tiče, najvažnije je da se ne putuje u zemlje gde je otkrivena - kaže dr Delić.
Pošto se lako prenosi, a ni vakcine niti antivirusnog leka nema, jedini način da se čovek zaštiti od obolelog je da bude u skafanderu, da ima specijalne naočari, kapuljaču, specijalno odelo, rukavice.
Epidemija u Gvineji, Sijera Leoneu, Gabonu i Nigeriji
1.323 osobe su obolele dosad
729 osoba je umrlo
1976. godine u Sudanu i Kongu prva epidemija ebole
2000. dosad najveća epidemija u Ugandi sa 425 obolelih i 224 smrtna ishoda
2012. prethodne epidemije - jedna u Kongu i dve u Ugandi
Pročitajte još Koliki nam rizik stvarno preti od ebole
Najčitanije SADA:
