Izvor: Radio 021, 28.Okt.2015, 12:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako Pošta Srbije građane pljačka na sitno
Dugo su banke pljačkale trgovce, pogotovo male preduzetničke radnje, tarifnom politikom koja je prodaju robe manje vrednosti karticama činila neisplativom.
Država je reagovala tek kada su prodavci počeli masovno odbijati prijem čekova, a građani sve više negodovati. Banke, međutim, nisu jedine koje zaobilaznim strategijama podižu cene usluga.
Vešte u "dranju" klijenata su i Pošte Srbije, čiji se direktor Milan Krkobabić hvališe kako ovo javno preduzeće >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << pozitivno posluje, pa nema potrebe da smanjuje broj od oko 12.000 uposlenih, mada, poređenja radi, u javnoj poštanskoj službi dva i po puta brojnije Holandije ima tek 7.500 radnika.
Radi dobijanja političkih poena među 12.000 porodica, direktor zaboravlja reći da profit nije stečen u snažnoj konkurenciji, već na osnovu još uvek monopolske pozicije, pri čemu je država pre nešto više od dve godine odobrila "promenu tarifne politike". Sintagma, zapravo, označava da je pošta izokola povisila, ponekad i udvostručila, cene usluga. Naravno, stigao je i profit.
Kako radi pošta može se videti kada građani plaćaju račune za telefone, kablovski tv priključak, struju, komunalije... Ranije je cena iznosila jedan odsto visine uplate, a za iznos manji od 6.000 fiksirana je na 60 dinara. U Evropskoj uniji jedan odsto je bezobrazno visoka provizija, retko gde prelazi 0,33 odsto. Doduše, skoro svuda cena zavisi i od broja uplata koje građanin izmiruje.
Naši poštari se dosetiše, pa i oni promeniše tarifnu politku i cenu usloviše i brojem uplata. Ali, i provizija ostade jedan odsto. Tako se sada svaki račun plaća jedan odsto visine uplate, a 35 dinara za iznose manje od 3.500 dinara. U slučaju da se plaća uplatnicom cena je 45 dinara po uplatnici, dok za iznose veće od 4.500 dinara ostade jedan odsto visine uplaćene svote.
Primer jedne tročlane porodice
Ova tročlana porodica plaća dva računa za klasične mobilne po 524.5 dinara, jedan za pametni od 750, račun za fiksni telefon je 659, za struju 3.150, za kablovsku tv 2.702 i za stan 10.500 dinara. Zbirni trošak je 18.791 dinar, pa bi po prethodnom tarifniku cena iznosila 188 dinara.
Po novom tarifniku za svaki račun iznosa ispod 3.500 plaća po 35, zbirno 210 dinara, plus 105 dinara za račun komunalnih troškova. Ukupno 315 dinara, dakle 67 odsto više.
Takođe, svaki treći mesec porodica uz standardne račune uplatnicama plaća i kvartalne rate poreza na stan (2.600 dinara), garažu (175) i dva hektara poljoprivrednog zemljišta (450) i tada je ukupna visina uplate 21.166 dinara. Po prehodnom tarifniku transfer novca bi platila 212, prema novom 450 dinara.
Treba napomenuti da je ovo primer jedne porodice, svaka ima neke druge troškove poput računa za vrtić, ekskurzija i izleta za decu, školskog dinara ili obezbeđenja, sportskih i drugih aktivnosti, stranog jezika, interneta, itd.
Građani trpe i ćute
Poskupljenje prikriveno sintagmom "promena tarifne politike" je tim veće što se uplaćuje veći broj sitnijih računa, i to uplatnicom. A kada izdvojimo standardne račune, upravo je ovakvih uplata i najviše. Pri ovakvim pogodnostima, omogućenih nametom države, profit dolazi sam od sebe.
A građani, u borbi da nekako skrpe kraj sa krajem, nemaju ni snage, ni političku organizovanost da podignu glas. Trpe da ih država pljačka na sitno, mada je ukupni nasilno uvećani prihod države sasvim solidan, oko 1,1 evro na oko 2,2 miliona domaćinstava.
Dakle, 2,4 miliona evra, svaki mesec. (Živan Lazić)
