Izvor: Politika, 09.Jun.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kajanje mereno vremenom

Do 1995. godine u KPZ „Valjevo”, jedinom maloletničkom zatvoru, dominirali su osuđenici sa krivičnim delima krađe i teške krađe. Od tada se situacija znatno promenila. Od 43 lica kojima je izrečena kazna maloletničkog zatvora, 25 kaznu služe zbog ubistva

U trenutku kada je 2005. godine zbog navijačkog šala ubio vršnjaka, mladić iz Obrenovca bio je na pragu osamnaeste. Po završetku sudskog postupka vođenog pred Okružnim sudom u Beogradu, oglašen je krivim za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ubistvo i nanošenje teških telesnih povreda. Osuđen je na tri i po godine maloletničkog zatvora. Ubrzo je upućen na izdržavanje kazne u Kazneno-popravni zavod u Valjevo. Jedini zatvor za maloletnike u Srbiji. Tu je od oktobra 2006. godine i jedan je od 25 osuđenika koji su ovde na odsluženju kazne za najteže delo.

– Prolazi" nekako –kaže ovaj mladić idodaje – ostalo mi je još godinu i po. Radimovde kao konobar. Na delo me je navela borba za goli život" Neke situacije ne mogu da se dokažu, pa tako ni moja" Onau kojoj sam se našao bila je krajnje glupa. Zbog navijanja. Najpre smo se zakačili zbog rivaliteta između Zvezde i Partizana. I to se vuklo mesecima. Jednoga dana smo ih sačekali posle škole. Krenuli su na mene i brata. Mene su dva-tri puta udarili štanglom u glavu, a posle toga napali su brata. Nekako sam uspeo da izvučem nož, a posle se desilo to što se desilo. Izbo sam dvojicu. Jedan je umro.

Igrom slučaja,tvrdi ovaj mladić, na sudu nije dokazano da je i napadnuti kod sebe imao nož. Da jeste, kazna bi bila mnogo blaža. Kaže, moglo je da bude i obrnuto. Da on nije potegao nož, uradio bi to onaj drugi inastavlja:

– Mogli smo burazer i ja da završimo tako. Iskreno, ne kajem se. Mogao je on mene da ubije. Da nisam ja njega, on bi mene. Žao mi je samo što sam porodicu uvukao u sve ove probleme. Krivo mi je i što je sve ovako ispalo, ali ne osećam kajanje.

U zatvoru je, kako kaže, imao raznih problema, jer nije hteo da se prihvati „nekih” stvari. Nije hteo da ima veze sa drogom, mobilnim telefonima, sa bilo čime što je ovde zabranjeno. Pokušava, veli, da izbegne neke ljude, a za one sa kojima je u kontaktu tvrdi da će mu biti prijatelji za ceo život. Cilj mu je da što pre izađe na slobodu, da se zaposli u Elektrodistribuciji i radi kao svaki običan čovek.

Krađa zamena za ljubav, ubistvo za fizičko kažnjavanje

Mladić iz Obrenovca jedan je od 43 kažnjenika koji u Valjevu izdržavaju kaznu maloletničkog zatvora. A ovde nisu samo maloletnici. „Rasporednim rešenjem”, kako to kažu zaposleni, u KPZ Valjevo kaznu izdržavaju i oni koji u momentu dolaska nisu bili stariji od 23 godine. Zbog toga je, objašnjava upravnik Slobodan Arsenijević, ova ustanova specifična. U Zavodu je ukupno 256 osuđenika, u koje se ubrajaju i pritvorenici.

– U sklopu zavoda je i zgrada u kojoj su kažnjenici iz celog Kolubarskog okruga. Među njima su i prekršajno kažnjeni. Trenutno je 32 lica u pritvoru od kojih je jedan, prvostepenom presudom, osuđen na kaznu zatvora od 40 godina. Na odsluženju kazne maloletničkog zatvora je 43 lica, dok je ostalima izrečena kazna zatvora – navodi upravnik Arsenijević.

Do 1995. godine u zavodu su, prema upravnikovim rečima, „dominirali” osuđenici sa krivičnim delima krađe i teške krađe. Od tada se situacija znatno promenila. Od 43 lica kojima je izrečena kazna maloletničkog zatvora, 25 kaznu služe zbog ubistva. Čak 14 njih iza sebe ima teži oblik ovog krivičnog dela. Među osuđenicima su sedmorica zbog krivičnog dela silovanja, dvojica su zbog krađa i teškog dela protiv bezbednosti saobraćaja, šestorica zbog razbojničkih krađa i jedan zbog nasilničkog ponašanja.

Sa mladićima koji su ovde, objašnjava Arsenijević, teško je uspostaviti kontakt, a još teže dopreti do njihovih emocija.

– Među osuđenicima su i oni kojima su izrečene osmogodišnje ili desetogodišnje zatvorske kazne. Sa nekim kontakt možete uspostaviti za mesec dana, a sa nekim mesec dana pre isteka kazne. Pokušavamo da delujemo na stav, jer je on najpromenljivija kategorija. Morate da osetite trenutak kada sa tim mladićima treba da uspostavite kontakt. I tek onda možete da odgonetate šta je sa tim mladim čovekom. Oni koji su ovde zbog krivičnog dela ubistva – ponekad i zaplaču. I to ne nad sudbinom onih koje su ubili nego nad svojom. Ima onih koji priznaju delo, onih koji ne priznaju, a veliki je broj onih koji imaju iracionalna objašnjenja zbog čega su to uradili – navodi Arsenijević.

Sa štićenicima se, navodi upravnik, mnogo razgovara, a jedna od tema kojoj se posvećuje posebna pažnja je i odnos otac–sin. To je, ističe naš sagovornik, bitno za njegovo kriminalno aktiviranje ili neko drugo usmerenje.

– Pojednostavljeno rečeno, krađa je zamena za ljubav. Krivično delo ubistva često podrazumeva da je neko pre izvršenja dela bio brutalno fizički kažnjavan, odnosno da je disciplinovan na taj način. Kada je u pitanju silovanje, „žicu” treba tražiti u odnosu izvršioca i majke. Stav prema majci je ustvari stav prema ženama. Priroda i vrsta krivičnog dela mogu da budu dobra osnova za izradu programa tretmana za pomoć učiniocima koji se ovde nalaze na izdržavanju kazne – objašnjava Arsenijević.

U KPZ „Valjevo” postoji takozvani neformalni sistem, a u njemu neformalne grupe. Grupe, objašnjava upravnik, čine osuđenici iz istog grada. Tako je recimo u zavodu prepoznatljiva „beogradska”, „kraljevačka”, „niška” grupa"

– U sistemu zajedničkog zatvora kakav je ovaj ovde, funkcioniše mali broj grupa koje su izuzetno brojne. Nije najveći problem sukob dve grupe, nego međusobni sukob unutar grupe. U svakoj od ovih grupa imate vođe, potencijalne vođe, njihove sledbenike, a poslednji nivo predstavljaju takozvane vodonoše. Status u grupi je izuzetno važan, jer se na osnovu njega dele uloge– navodi upravnik.

Uloga zatvorskog trgovca

Vođa grupe ne može da bude neko ko je kratko u ustanovi. Nije važna ni fizička snaga. Važan je kriminalni rejting, dok su na drugom mestu intelektualne vrednosti. Čak ne toliko ni intelektualne, koliko sposobnosti da se predvodi jedna grupa. Lako su uočljive i uloge pojedinaca.

– Imate, recimo, ulogu zatvorskog trgovca. Ta uloga je u neposrednoj vezi sa nestašicom nekih dobara. „Zatvorski trgovac” trguje stvarima koje, inače, nisu dozvoljene. Kada to otkrijemo, mi ih „skidamo” sa tog mesta, ali se oni vrlo brzo vraćaju. U svakom momentu moramo da znamo ko je lider, ko potencijalni lider, kome je ubačen mobilni telefon, ko je izbačen, a ko primljen u grupu – otkriva Arsenijević.

Upravnik priznaje da u zavodu ima droge, jer, kako objašnjava, „zatvori nisu hermetički zatvorene kutije”. Dešava se da bivši osuđenici nekako uspeju da doture osuđenicima narkotike. Otkrivaju se, uglavnom, uz ogradu zatvora. Droga se, navodi upravnik, unosi na najrazličitije načine: u kaladontu, patikama. Dešavalo se, kaže, u drugim zatvorima da drogu pokuša da unese advokat koji dođe u istoj obući kao i osuđenik. Cipele se potom zamene i droga „uđe” u zatvor. Otkriveni su i roditelji koji su pokušavali da unesu tablete, ali i druge nedozvoljene stvari. Problem su i momci koji uživaju određene pogodnosti. Njih je oko 50-60, a pritisak na njih je stalan.

Pojedini osuđenici, shodno zakonu, imaju određene pogodnosti.

– Obično osuđeni koji dođu na izdržavanje kazne, ulaze u tzv. V2 tretman ili zatvoreni tretman. Onaj ko se pokaže kao loš, ne poštuje kućni red, pravi probleme, vraća se korak nazad, u Odeljenje za pojačani nadzor. Onaj ko se pokaže kao dobar, „prelazi” na bolji tretman. Svaka stepenica više znači veći broj pogodnosti. Zakonom je određeno da osuđenik ima pravo da jednom mesečno provede tri sata u „sobi ljubavi”. Imamo ljude koji su u najvišem A tretmanu. Imamo osuđenika koji radi u Valjevu i jednog koji radi u našem objektu na Divčibarama – kaže upravnik.

Veliki problem predstavlja obrazovanje osuđenika. Oko 30 odsto njih dolazi sa diplomom srednje škole. Znatan broj je i onih sa započetom srednjom školom. U KPZ „Valjevo” je na odsluženju i jedan student. S obzirom na to da ta obrazovna ustanova ima odeljenje u Valjevu, profesori dolaze u Zavod da bi ga ispitali.

Miroslava Derikonjić

-----------------------------------------------

Aktivnosti

U okviru KPZ „Valjevo” nalaze se bravarska, varilačka i stolarska radionica u kojoj se obučavaju osuđenici, ali i dom kulture. Svaka grupa osuđenika ima salu u kojoj je televizor, a program može da se prati po utvrđenom kućnom redu. Ako je na programu neka sportska manifestacija vreme praćenja se uglavnom produžava.

U krugu zatvora nalazi se i molitveni dom. Osuđenici se i informatički edukuju. U grupama od po deset polaznika, uče programske jezike: vord, eksel, vindovs. Osuđenicima koji spremaju ispite, opet u skladu sa kućnim redom, omogućava se učenje u posebnim prostorijama.

Za vreme slobodnih aktivnosti, osuđenici mogu da se bave sportom budući da se u sklopu zavoda nalaze sportski tereni i improvizovana teretana.

Održavaju se sportske manifestacije, a od kulturnih obeležava se Slavasveti Sava, koja je ujedno i slava zavoda, zatim festival zatvoreničkog stvaralaštva, likovna kolonija i dodela priznanja „Uzdarje od zlata beseda”. Osuđenici sami uređuju i zatvorski list „Putokaz”.

---------------------------------------------------

Psihoterapija

Sa osuđenicima radi izuzetno stručna ekipa ljudi koji čine psiholozi, sociolozi, pedagozi, andragog. Među njima je i psihoterapeut Vesna Marković.

–Kada sam počela da radim išla sam sa vaspitačima i osuđenicima i objašnjavala ko sam, šta radim i kako mogu da im pomognem. Pokušala sam da razbijem predrasude. Uvideli su da umem da prepoznam da su pod stresom. Organizujemo individualne, grupne i porodične terapije. Sve ono što meni kažu ostaje samo između mene i njih. Mislim da je to bio ključni momenat da zadobijem njihovo poverenje. Kontaktiram sa porodicama kada god je to moguće. Imali smo slučajeve i da uradimo nešto sa momkom ovde, ali sve to pada u vodu s obzirom na to da se on vraća u porodicu iz koje je došao – kaže zavodski psihoterapeut Vesna Marković.

[objavljeno: 10/06/2008.]

Nastavak na Politika...