Izvor: RTS, 26.Apr.2013, 07:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kafanologija profesora Đorđevića
Kafana je kroz našu istoriju bila mesto gde se okupljala inteligencija, pisale najlepše pesme i postizani svi bitni dogovori, od braka do ulaska u rat. Profesor sociologije na univerzitetu u Nišu, Dragoljub B. Đorđević autor je antologije tekstova o kafanama - "Kafanologije".
"Kafanologija" je naziv antologije tekstova o kafanama, koju je priredio profesor sociologije na univerzitetu u Nišu, Dragoljub B. Đorđević. Međutim, kažu poznavaoci, kafanologija bi mogla da bude >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i ozbiljna naučna disciplina.
Filozof i publicista prof. dr Petar Lazić kaže da je kafana mesto koje je idealan primer za nešto što se zove formiranje javnog mnjenja.
”Suština kafane je druženje i u tome je ključna razlika između kafane i ovih današnjih kafića", objašnjava profesor Lazić.
Bavarske pivnice, engleski pabovi ili francuski bistroi neguju se i čuvaju, a mi naše kafane, iako su duh jednog vremena, rušimo. Jedna za drugom nestaju i menjaju ih neke savremene građevine.
Novinar Politike Boško Jakšić kaže da je na raznim investitorima, koji hoće da kupe terene, da na njima podižu gomilu stakla ili aluminijuma i da sačuvaju te male oaze našeg načina života i komunikacije.
Kafana kao institucija predmet je i antologije u kojoj je sakupljeno više od 50 različitih tekstova naših i stanih autora. Nazvana je "Kafanologija", a sa različitih aspekata proučava fenomen kafane.
"Ja mislim da tu tri discipline mogu da daju veliki doprinos i da se onda to sintetiše, to znači sociološki aspekt, istorijsko-etnološki aspekt i onda doprinos književnosti i novinarstvu", kaže Dragoljub B. Đorđević, autor "Kafanologije".
Crveno-bele karirane stolnjake, drvene ramove sa novinama ili čokanjčiće, sve je teže naći, a upravo su to delovi ikonografije koji kafanu čine srpskom tradicijom.
