Izvor: Vesti-online.com, 01.Dec.2013, 02:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kafana za siročad (i još neke)

Zaštitni znak beogradskog trga Terazije je hotel Kasina. Sazidan je još 1858. od kuće koja je pripadala trgovcima braći Lukić iz Velikog Sela, nadomak današnjeg Beograda. U njoj je tada bila obrazovana nekakva kasina za naročite članove, pa je po njoj i lokal dobio ime.

Kafane su oduvek bile zaštitni znak Beograda  

Kada su se u Srbiji razvila partijska takmičenja, važila je za kafanu Napredne stranke. U to doba joj je sopstvenik bio Vasa Mijatović, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << zvani Bezobrazni Vasa, koji je ovu zgradu zaveštao Domu sirotne dece.

 

U sali Kasine je 1918. neko vreme zasedavala Narodna skupština Srbije, a posle je do 1920. priređivalo predstave Narodno pozorište. Drugi simbol Terazija je mnogo mlađi, i to je hotel Moskva. Nastao je na mestu kafane Velike Srbije, koju su obeležila dva prečanska pisca, Stevan Vladislav Kaćanski joj je dao ime, a profesor Stevan Sremac držao najbolja slova pred svojim kolegama.

 

U neposrednoj blizini je stajala nekada najčuvenija terazijska kafana Slavina. Tu je, kako svedoči komediograf Branislav Nušić, jedan od najboljih srpskih satiričara Radoje Domanović "raskošno rasipao svoje zdravlje i svoj duh trošeći ga na jednu vrlo obilnu usmenu literaturu".

 

Sa te strane Terazija bila je nekada i znamenita beogradska kafana Zlatan krst, koja je postojala još pre sedamdesetih godina 19. veka, ali već prvih decenija 20. veku to više nije bila gostionica, nego radionica. Kako napominje Nušić u to doba, "i danas još ispod streje nad krovom postoji zlatnim slovima natpis "Zlatan krst".

 

Bio je jedini natpis ćirilicom, pa ga Austrijanci za vreme okupacije nisu skinuli, jer ga nisu primetili. "Zlatan" krst je u najburnije doba novije istorije igrao znatnu ulogu. Tu, u toj kafani je 1876. nikao rodoljubivi poklič da se pomogne golorukim ustanicima u Bosni i Hercegovini; tu su se zbirali novčani prilozi za ustanike, tu upisivali dobrovoljci. Kada je Srbija zagazila u svoj prvi rat, iz "Zlatnoga krsta" kretali su dobrovoljci na Drinu, Deligrad i Javor.

 

Kafana profesora Vujića

 

Pošto je Srbija 1878. stekla nezavisnost, kafana Zlatni krst je postala postala zborište liberalne stranke proslavljenog diplomate Jovana Ristića, ali su u ovu kafanu rado zalazili i konzervativci. O tim godinama je pisao Branislav Nušić: "Držao ju je tada čuveni gazda Mihailo Jovanović, jedan od vrlo simpatičnih ljudi kojega je voleo ceo Beograd. Za njegovo vreme je bila kod Zlatnog krsta naročito čuvena kujna, te je pokojni Kosta Vujić, profesor, bio zbog toga i jedan od najčešćih gostiju te kafane". Profesor Vujić, ekscentrični predavač nemačkog jezika, ispratio je čitavu plejadu maturanata poput najvećih umova Srbije Mihaila Petrovića Alasa i Jovana Cvijića.

 

Nastavak na Vesti-online.com...