Izvor: Blic, 17.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kafana plakala sa Batom Stojkovićem
Kafana plakala sa Batom Stojkovićem
NIŠ - Oduvek su Filmski susreti u Nišu srpskoj glumačkoj eliti predstavljali i duhovno opuštanje. Lepo primljeni u Nišu, glumci su dobijali nagrade na Letnjoj pozornici, ali su znali da kod 'Amerikanca' ili u nekoj drugoj kafani ostanu do duboko u noć. Nišlije su sa 'naćefleisanim' glumcima doživeli razne anegdote od kojih su neke, nažalost, nezabeležene.
Jednu od takvih doživeli su osoblje i gosti restorana 'Sinđelić'. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Među njima je bio i Stevan Lazarević, fotoreporter 'Narodnih novina' i pisac ovih redova.
U kafani su 'zaglavili' glumci Marko Nikolić, Nikola Kojo, Ljiljana Blagojević i junak ove priče, legenda Bata Stojković. Mladi i ambiciozni predstavnici sedme sile hteli su da zabeleže neku ekskluzivnu priču iz raspevanog glumačkog društva.
Seli smo za jedan sto, ali ništa nismo mogli da čujemo. Popili smo piće pa se preselili za sledeć, odakle takođe ništa nismo čuli. Zatim smo prešli za sto koji je bio još bliži glumcima i dobro načuljili uši.
Kafana se malo čudila zbog dvojice momaka koji 'skaču sa stola na sto'. Primetio nas je i Bata Stojković. Odjednom je ustao i nadjačao i orkestar 'Groš' koji je te večeri nastupao.
- Je li, bre, vas dvojica! Sve vreme mi skačete po živcima. Šta se tu premeštate?! - upitao je Bata, a brada mu je igrala kao da je na sceni.
- Eto, pijemo pivo, al’ nam se stolovi klimaju - odgovori Lazarević.
- Ajde, de. Klimaju se stolovi. A, kakav ti je to aparat? - pita Bata.
- Pa, ja sam fotoreporter. I, eto. Tu smo - nastavlja Stevan.
- A, to li je. Imate li pare za pivo?
- Nemamo - odgovorimo nas dvojica.
- Ajde ovamo za moj sto, a ne da mi skačete po kafani - reče Bata, i tako i bi.
Među glumačkim veličinama, nas dvojica smo se osećali kao 'prasići u Teheranu'.
Uz dva-piva smo se opustili, a onda je Bata oko pola tri ujutru počeo je da izvodi staru vranjansku pesmu 'Magla padnala' (ona se pola recituje, a pola peva). Zažmurio je i recitovao. Pokoja suza mu se videla u oku.
Kafana je stala. Njegov glas se prolamao kroz noć. Kuvarice i konobari su izašli iz kuhinje i kafane. Emocije su se kafanom širile, pa je i među osobljem kanula pokoja suza. Takav aplauz od srca, Bata nikada nije dobio.
M. Smiljković
