Izvor: Blic, 05.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kada postati roditelj
Kada postati roditelj 20+
Prilagodljivi i nedosledni
Par koji osniva porodicu sa 20 i nešto ima ogromnu prednost: fizičku snagu.
- U tim su godinama retki problemi s plodnošću i manje je komplikacija u trudnoći - kaže psiholog Keti Mekmahon, profesorka na 'Antiok koledžu' u Nju Hempširu za časopis 'Dete'. - Za ženu je izuzetno bitno da se brzo oporavi od porođaja, a za oba roditelja da mogu da izdrže noćno ustajanje.
Ali mlade majke >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i očevi često nisu emocionalno spremni za to iskustvo, a često su nedosledni i neodlučni. Oni će češće da uvuku dete u svoje svađe i podložniji su uticaju deda i baba koji im se neretko mešaju u vaspitanje potomstva. Ljudi iznad tridesete se ređe pokoravaju roditeljima i osećaju se sigurnijim u svojoj ulozi odrasle osobe.
- Ima nešto utešno što sam utvrdila kroz istraživanja - dodaje prof. dr Mekmahon - a to je da su mladi roditelji vrlo prilagodljivi. Mladoj majci nimalo ne smeta da zajedno s bebom nastavi da živi kao što je živela. Svuda je vuče sa sobom, ne mora da ima kolica, dovoljna joj je nosiljka, bez imalo ustezanja sešće na patos da se poigra s detetom.
Pored toga, mladi roditelji ne opterećuju dete visokim očekivanjima. Majka prihvata dete onakvim kakvo ono jeste i to joj je sasvim dovoljno. Ona se neće zabrinuti ako dete nije prohodalo ili progovorilo u tačno predviđeno vreme. Odluku da rodi sa 25 žena donosi pod manjim pritiskom nego sa 35, kad smatra da joj biološki časovnik otkucava. Zato su mladi roditelji bezbrižniji, a ta bezbrižnost pomaže majci i ocu da se identifikuju s detetom i uspostave s njim blizak odnos. 30+
Samostalni, a uspaničeni
Postoje brojni argumenti u prilog rađanju dece u ovom periodu. Psiholozi Eni Rotenberg, direktorka dečjeg program u Palo Altu u Kaliforniji, kaže da se roditelji između 25. i 35. lakše adaptiraju na dolazak bebe i da u tim godinama poseduju najbolju kombinaciju zrelosti i bezbrižnosti. 'Dugoročne studije pokazuju da su žene koje su se dokazale na profesionalnom i ličnom planu srećnije kao majke', kaže doktorka Mekmahon. Takve majke, koje su najčešće prešle tridesetu, ne plaše se panično menopauze i ne smatraju da po svaku cenu moraju da rode dete. Još uvek su dovoljno mlade da izdrže noćno ustajanje na svaka tri sata i sve druge prohteve novorođenčeta.
Negativna strana roditeljstva u tim godinama leži u tome što su mame obično veoma uspešne poslovne žene, sigurne u sebe i svoje sposobnosti, pa im teško pada kad shvate da nisu u stanju da smire svoje bebe koje vrište zbog grčeva ili zato što im rastu zubići. Takve majke zovu pedijatra bukvalno po deset puta na dan. Pošto su navikle da budu efikasne na poslu, postaju anksiozne zbog odsustva kontrole u svojoj novoj ulozi majki.
Parovi koji su prešli tridesetu po pravilu vode bezbrižan život, a deca narušavaju tu spontanost i slobodu. Srećom, parovi koji sporazumno odluče da imaju decu najčešće umeju da razgovaraju o svojim problemima i dobro se prilagođavaju prinovi u porodici.
Emocionalna zrelost se izgleda dostiže kad čovek zađe u četvrtu deceniju. Većina ljudi se tek oko tridesete osamostali finansijski i emocionalno. U tim godinama imaju stalan posao i rešili su probleme koji su ih mučili u detinjstvu i mladosti. 40+
Mudri, ali bolećivi
Tokom svog dugogodišnjeg istraživanja, profesorski bračni par Kauen sa Berklija, Karolina i Filip, otkrio je da starijim roditeljima teško pada fizički napor, čak i ako su bili u dobroj kondiciji pre dolaska bebe. Isto tako, stres izazvan brigom negativno utiče na njihove međusobne odnose.
Parovi koji su uložili godine u brak imaju osećaj da su dolaskom deteta izgubili privatnost i da im je bitno skraćeno vreme koje provode nasamo. Tu prepreku lakše savladavaju partneri čiji se odnos tek razvija.
Psiholozi smatraju da se jedan deo bračnih nesuglasica starijih parova može objasniti problemima koji postoje odavno, ali su bili prikriveni ili potisnuti. Stariji parovi su možda odlagali rađanje dece upravo zbog toga što nisu imali snage da razreše vlastite nesuglasice. Roditeljstvo menja bračnu ravnotežu i prisiljava ih da se suoče s problemima.
Uz to, stariji roditelji previše očekuju od deteta. Ako znaju da će biti jedino, a nije sve ono što može da bude, razočarani su. Previsoka očekivanja roditelja dovode do toga da je dete izloženo preteranom stresu. Ta deca su često pod velikim pritiskom da budu savršena. Roditelji vide u svakom detetovom postupku skriveno značenje koje najčešće ne postoji. Ako klinja nekog ujede, oni se iz istih stopa obraćaju psihologu.
Starijim roditeljima je veoma teško da detetu nametnu ograničenja i zabrane. Umeju da budu strašno popustljivi i bolećivi. Srećom, stariji roditelji su emocionalno veoma stabilne ličnosti. Dolaskom bebe, oni ne postaju nesigurni i ne pate od gubitka samopouzdanja kao mlade mame i tate. Zahvaljujući tome, oni lakše prebrode stresni period i bolje su pripremljeni za emocionalne izazove roditeljstva. Stariji parovi su takođe u prednosti kad jedan od roditelja od ranije ima iskustvo u podizanju dece.
- U najbolje očeve koje smo videli spadaju stariji muškarci - ističu Kauenovi. - Oni tačno znaju šta su propustili prvi put i zaista umeju da cene drugu priliku koja im se ukazala. CDC/JS
