Izvor: RTS, 22.Jun.2014, 10:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kada će Srbija dobiti registar klizišta
Jedno od najstarijih klizišta u Evropi je u selu Duboka, između Umke i Obrenovca. Registar klizišta u Srbiji ne postoji, a građani su nesmetano zidali upravo na tim mestima. Stručnjaci smatraju da je konačno došlo vreme da se rizična područja evidentiraju i na njima - zabrani gradnja.
Posle nedavnih obilnih padavina, pokrenula su se mnoga klizišta, a pojedine kuće su oštećene i srušene. Stručnjaci od Vlade zahtevaju da se rizična područja konačno evidentiraju i >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da se zabrani gradnja na njima.
Samo u Lozničkom kraju zabeleženo je više od 350 klizišta, a najviše u Banji Koviljači. Zbog potkopanih temelja, oštećenih nosećih stubova i zidova kuća, mnoge nisu bezbedne.
"Strašno je bilo. U toku dana sam osećala vibracije u kući i non-stop pucketanje, tako da smo se pre mraka iselili", priča Bojana Radić iz Banje Koviljače.
Slobodan Mitrović ističe da moraju da se pridržavaju saveta stručnjaka.
"Verujte mi da je teško sad i srušiti ove objekte, a ne graditi, tako da ćemo još videti šta budu stručnjaci procenili, moram toga da se pridržavam", rekao je Mitrović.
Na kritičnim mestima neophodna su geomehanička ispitivanja erozivnog terena. Klizišta su ponovo pokazala da se problemima bavimo tek kada nas zadese.
"Da smo imali kvalitetne šumske ekosisteme, da smo primenjivali kvalitetnu zaštitu prostora, izradu pregrada za zaustavljanje nanosa, terasastu obradu terena, kontrolu urbanističkih aktivnosti u brdsko-planinskom regionu, pre svega kontrolu izgradnje putne mreže, svakako bi stepen opterećenja zemljišta bio manji i javilo bi se manje klizišta", kaže profesor Šumarskog fakulteta Ratko Ristić.
Da ne bi bilo odrona zemlje koji ugrožavaju puteve i ruše kuće, država mora da uradi plan zaštite od poplavnih zona, smatraju stručnjaci.
Ne bi trebalo dozvoliti ni lokalnim samoupravama da same donose planove uređenja vodnih tokova, infrastrukture i gradnje. To je posao na nivou Republike.
Profesor Građevinskog fakulteta Jovan Despotović ocenjuje da su operativni planovi, koji se prepisuju 20 i 30 godina, potpuno obesmišljeni neplanskom izgradnjom.
"Između nasipa koji služe za zaštitu ne mogu da se grade ni putevi ni mostovi, a mi smo imali priliku da čujemo da je u Opštini Ljubovija napravljen most koji je niži od nasipa koji štiti to područje", navodi Despotović.
Nadležni bi trebalo da spreče štetu, a ne da svi plaćamo njeno otklanjanje.
"Svakom planu detaljne regulacije mora da prethodi istraživanje terena, odnosno da se rade određene bušotine. Za čitavu teritoriju Srbije trebalo bi da se uradi katastar klizišta, posebno na onim delovima gde je predviđena gradnja", objašnjava Dragoslav Šumarac iz Inženjerske komore Srbije.
Beograd, na primer, ima hiljadu klizišta i urađen katastar za njih. Stručnjaci ocenjuju da se zbog oštećene instalacije, 40 odsto vode iz vodovoda gubi u zemlji, i sve više objekata je ugroženo. Među njima je i zgrada Republičke Skupštine.
