Izvor: Večernje novosti, 21.Maj.2017, 10:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kad tambura dušu časti

Somborac Nikola Maširević je profesor književnosti, novinar po zanimanju, piše knjige i pola veka se bavi muzikom. Objavio pet zbirki, izašlo treće izdanje dela "Gospodo tamburaši" SOMBORAC Nikola Maširević je profesor književnosti i novinar po zanimanju. Napisao je knjige "Ja samo kažem", "Gospodo tamburaši", "Ravangrad ljudi i sećanja", "Svečari u dušu - Stari snovi", "Ravangradski spomenar"... Sve su objavljene u ukupnom tiražu od 5.000 primeraka. Tamburaškom >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << muzikom bavi se već pola veka, i gotovo da nema značajnijeg kulturnog događaja i manifestacije u gradu a da on ne nastupa sa svojom ekipom tamburaša. Promocije ploče i kasete njegovog ansambla "Ravangrad", promocije knjiga koje je i serijal "Ravangradski divani" pretvorio je u svoje autorske večeri - koncerte književnih i muzičkih kreacija na sceni ovdašnjeg Narodnog pozorišta ("Somborska noć", "Somborske ruže", "Ko lepi san", "Ej, tamburo moja"...) koje traju već četrnaest godina. Krajem prošle godine iz štampe je izašla njegova knjiga "Gospodo tamburaši", treće dopevano i naštimovano izdanje. - Knjigu "Gospodo tamburaši" napisao sam u drugoj polovini prošlog veka. Tako datiram i naglašavam njen nastanak da bih joj dodao i malo patine koju vidim, kao i ono što čovek nosi u sebi, što se isprva svetli, pa se od života, puno dana (i rana) i godina, zarumeni ko nebo na Badnji dan. Neko to vidi kao rumenilo, a neko kao skroz tamno staklo. Zavisi kako ko stari - kao zlato ili kao cipela, kao pesma i vino, duga ili tuga... Knjiga je nastala iz zapisa u istoimenoj rubrici u "Somborskim novinama", a iz štampe je izašla u proleće 1999. godine. - Sećam se, bio sam u dilemi da li da ušteđevinu sačuvam za "crne dane", koje su nam milosrdno bacali s neba i one posle njih, ili da je potrošim za štampanje knjige. Pobedile su pesme i pevljiva slova, tamburaši su (p)ostali i gospoda i gospodari mog neba. Posle se, naravno, pokazalo da to nije samo moje nebo, već svakog ko oseća da mu je bez pesme život bez nota. Ispisivao sam i druge knjige ravangradskog lika, a "Gospoda tamburaši" nisu prestajali da sviraju i da se doštimavaju, drugi put 2005. godine (u novosadskom "Prometeju") i evo, treći put, zimus u Somboru. Tako su čitaoci hteli - kaže Nikola Maširević. Na koricama najnovijeg izdanja je venac lakih muzikalija: nota, violinskih i bas ključeva, pauza, povisilica... Dodao je autor fotografiju tamburaša i dva svoja pera (za pisanje i sviranje). Iz onog prvog mu se otela slova. Za doprinos razvoju kulture i promociju grada Sombora dobio je niz priznanja, među kojima su "Oktobarska nagrada" grada Sombora i "Zlatno pero Ravangrada". VIŠE OD MUZIKE - KAO dugogodišnji novinar ispekao je zanat lapidarnog kazivanja i kada se tome pridodaju dar zapažanja, smisao za efektnu deskripciju i poznavanje velikog broja pesama - onda se dobije divan prepletaj u kojem se više ne razaznaje šta je govor pripovedača a šta su stihovi. Sve zajedno to je poezija. To o čemu piše, Nikola Maširević nije samo slušao, niti samo gledao. On je živeo s tim. On ne govori o tamburi, on kao da iz same tambure, srođen s njom, ispisuje nešto što je mnogo, mnogo više od muzike. Pa i od samog života - napisao je u recenziji Mile Nović.

Nastavak na Večernje novosti...