Izvor: Blic, 30.Dec.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad se rađa strah od gubitka
Kad se rađa strah od gubitka
Sa šest-sedam godina deca se suoče prvi put sa strahom od smrti i on vrlo brzo stiže na prvo mesto u repertoaru njihovih strahova.
Upravo u tom uzrastu kod deteta formira se osećaj za vreme i prostor, pojavljuje se koncepcija života, ono shvata da niko ne živi večno, da se ljudi rađaju i umiru i da se to odnosi i na njegovu porodicu. Upravo tada se često dešava da dožive prvi smrtni slučaj u široj ili užoj porodici: umiru pripadnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << starije generacije, bake, deke i dalji rođaci.
U tom uzrastu i u narednih godinu-dve, stari strahovi se ublažavaju, ali se često pojavljuju novi. Deca mlađeg školskog uzrasta počinju da se plaše neodobravanja roditelja, boje se da neće ispuniti njihove želje i očekivanja. Rađaju se strahovi vezani za školu: strah da će da zakasne na nastavu ili dobiju lošu ocenu.
Između osam i deset godina deca se najviše plaše smrti roditelja. Najbolji lek protiv tog straha je razgovor. S decom treba pričati o životu, smrti, bolestima, odgovarati na sva njihova pitanja i stalno ih iznova uveravati u ljubav roditelja. Jer u korenu straha od smrti je strah od gubitka drage osobe, a obično su veliki zagrljaji i maženje dovoljni da razbiju trenutnu strepnju.
