Izvor: RTS, 03.Feb.2014, 16:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad se "gorski car" probudi pre vremena
Meštanima Bele Reke nedavno je strah u kosti uterala iznenadna poseta iz šume. Medved se spustio u selo i odneo nekoliko ovaca. Meštani su se obraćali nadležnim za pomoć, ali su ostali kratkih rukava. Medvedi obično izbegavaju susret sa ljudima, a kućama se ne približavaju ako u šumi imaju dovoljno hrane.
Umesto da je u uobičajenom zimskom snu, medveda iz šuma Murtenice, zbog blage zime, do nedavno su viđali meštani Bele Reke. Strah od susreta se uvukao u selo, a zver >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je, od jesenas, kažu meštani, odnela iz torova belorečkih domaćina desetak ovaca.
Da je "gorski car" prvo su bili sigurni po otiscima šapa kraj torova, a onda je i Mališa Vitorović imao s njim susret - oči u oči.
"Spustim torbu, pribor i sekiru, bila prtina, snijeg je bio. Na samo pet, šest metara ispred mene, na jednom iskoči mečka na prtinu i stade. A ja sam držao motorku u rukama, kako je ona stala, i ja stoijim. Ona se izgleda više uplaši mene nego ja nje. Samo stade, krenu, okrete se od mene i ode niz neku dolinu", priča Mališa Vitorović.
Od tada, i pre prvog sumraka meštani pale svetla na štali, a selom se malo ko usuđuje da šeta sam.
"Ne smemo uveče nigde da idemo, stoku rano zatvaramo, s prvim mrakom u kuću i to ti je to", kaže meštanka Nada Dželebdžić.
"Dva mene ovna odnio. Obraćali smo se inspektoru u Novoj Varoši, obraćali smo se SUP-u, kaže onaj nije moje, kaže ovaj nije moje, kad, na kraju je bilo, što ih niste osigurali. Ja sam lepo kazao: Kako ću da osiguram? Jesi li ti osigurao medveda?", priča Dragomir Vitorović.
Medved je trajno zaštićena vrsta i zahteve za odštetu resornom ministarstvu prosleđuju veterinarski ili lovni inspektor uz zapisnik sa lica mesta.
"Najbitinije je da se 24 sata posle nastanka štete obrate nama ili direktno inspekcijskoj službi u Novoj Varoši, da se izađe na teren", navodi Darko Živković iz Lovačkog udruženja "Kozomor".
U protivnom - nestaju tragovi medveda, a time i šansa za odštetu, ali strah od njegovih sve češćih silazaka do kuća, uvukao se u selo.
Dr Duško Ćirović sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu kaže da su susreti sa medvedom slučajni, jer medved oseti čoveka i izbegava bilo kakav susret sa njim.
"Mislim da mesta za suživot ima dovoljno, ali takođe institucije iz sistema moraju da funkcionišu da ukoliko imaju štete, ta šteta mora da bude kompenzovana", objašnjava Ćirović.
Praksa je pokazala da se medvedni ne približavaju kućama ukoliko, u nedostatku dovoljno hrane u prirodi, ima hranilište u sumi.
Za mesec ili dva i medved bi trebao da izađe iz brloga. Sasvim dovoljno vremena da se meštani i nadležni organi dogovore o prvim preventivnim merama kako bi bilo manje štete i u torovima, ali i manje straha u selu.
