Izvor: Blic, 29.Apr.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad policajac „asistira“
Jugoslavija je protiv Urugvaja teško poražena (6:1), ali je utakmica ušla u anale svetskih prvenstava po nezapamćeno pristrasnom suđenju Brazilca Regoa. U prvoj polufinalnoj utakmici, igranoj 26. jula, Argentina je ubedljivo pobedila SAD sa 6:1. Sutradan, 27. jula, na teren stadiona „Sentenario“ istrčali su fudbaleri Urugvaja i Jugoslavije.
Stadion je bio ispunjen do poslednjeg mesta, zvanično bilo je preko 80.000 ljudi, nezvanično i 100.000. Sudija Žilberto de Almeida >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Rego iz Brazila, sa pomoćnicima Sausedom iz Bolivije i Balvajem iz Francuske, izveo je u 14.45 na teren ove sastave:
URUGVAJ: Ballestero - Mascheroni, Nasazzi (k) - Andrade, Fernández, Gestido - Dorado, Scarone, Anselmo, Cea, Iriarte.
JUGOSLAVIJA: Jakšić - Ivković (k), Mihajlović - Arsenijević, Stevanović, Đokić - Tirnanić, Marjanović, Beck, Vujadinović, Sekulić.
Prvi napad Urugvajaca zaustavio je Arsenijević i pokrenuo prvi atak kojim su Jugosloveni nagovestili da se neće samo braniti. A onda, u 5. minutu, stadionom se razlegao - muk! Jedan od najvećih u istoriji fudbala. Onako uspaljenu atmosferu mogao je da ohladi samo gol Jugoslovena, i baš to se dogodilo. Posle još jedne dobre intervencije odbrane, lopta dolazi do hitrog Tirnanića koji pretrčava Nasacija i tačnim centaršutom pronalazi Ivicu Beka. Ovaj produževa ulevo, lopta ide ka Sekuliću na koga startuje Andrade, ali Bane lucidno propušta loptu ka Vujadinoviću, a svojim telom blokira Andradea. Đokica Vujadinović iz punog trka topovski šutira nisko i pogađa desni donji ugao gola na kome je stajao Baljestero. Bilo je 0:1! Izveštači će kasnije napisati da je urugvajski tim tada doživeo „20 ledenih minuta". Kako je igra tekla, morala je da se desi neka krupna promena da bi se preokrenuo odnos snaga na terenu i, nadasve, rezultat.
Ta promena počela je da se notira od 19. minuta kada je Urugvaj izjednačio. Leva polutka Pedro Sea iz gužve šalje loptu u mrežu pored nemoćnog Jakšića.
Jugosloveni podižu ruku, gledaju ka pomoćnom sudiji jer je pozicija bila više nego sumnjiva, strelac je bio u ofsajdu bar pola metra, ali sudija je pokazao na centar" Urugvajci navaljuju i već u 21. minutu daju drugi gol, ovog puta regularan. Centarfor Anselmo zahvata centaršut sa leve strane i glavom vara Jakšića i to je 2:1 za domaćina.
Brzo oporavljeni od šoka zbog dva primljena gola za dva minuta, Jugosloveni kreću u napade. Sada se Urugvaj brani. U 25. minutu Ivica Bek prolazi levom stranom, pronalazi Baneta Sekulića koji snažno šutira, lopta pogađa Nasacija ali, na nesreću domaćina, na pravom mestu je Moša Marjanović, pritrčava i iz blizine postiže gol. Sudija pokazuje na centar, rezultat je 2:2, na stadionu opet „minut ćutanja"... Ali, avaj" Urugvajci trče ka sudiji, pokazuju rukom na pomoćnika, reklamiraju nešto" Rego odlazi do pomoćnika iz Bolivije i posle konsultacije poništava gol! Objašnjenje: strelac je bio u ofsajdu! U 32. minutu desio se skandal koji će ući u istoriju svetskih prvenstava. Posle jednog napada Urugvaja lopta odlazi u gol-aut. Jedan policajac, koji je stajao tik uz gol Jakšića, vraća loptu u igralište. Dok Jugosloveni stoje, Dorado centrira, a Anselmo šalje loptu u mrežu. Na opšte zaprepašćenje, sudija pokazuje na centar - 3:1 za Urugvaj. Jugosloveni ne veruju očima, saleću sudiju, ali ne vredi ništa.
Na poluvremenu, u svlačionici, žestoka rasprava. Mikica Arsenijević predlaže da ne izađu na drugo poluvreme jer „ovo nema veze sa sportom", ali dr Andrejević neće ni da čuje. Boji se reakcije FIFA.
Pomalo nevoljno, fudbaleri izlaze na teren, napadaju, izvode tri kornera, ali gola nema. Kraj svakoj nadi stigao je u 60. minutu kada Iriarte postiže gol za 4:1. U 67. minutu Iriarte beži po levoj strani, pronalazi Seu koji lako pogađa - 5:1 za Urugvaj. Pet minuta kasnije isti igrač postigao je poslednji gol. Do kraja meča Jugosloveni pokušavaju da postignu još koji gol, ali osim osmog kornera (Urugvajci su izveli samo dva) nisu iznudili ništa više.
Momčilo Đokić Moma
(27. 1. 1911, Kuršumlija - 21. 4. 1983, Bela Crkva)
Afirmisao se kao veoma mlad fudbaler. Već sa 17 godina bio je standardni prvotimac Jugoslavije, u kojoj je igrao, računajući i staž u podmlatku, od 1921. do 1940! Prvotimac je postao 1928. a u reprezentaciji je debitovao 13. aprila 1930. protiv Bugarske u Beogradu (6:1). Dres državnog tima obukao je 13 puta, poslednji put 13. decembra 1936. protiv Francuske. Na Svetskom prvenstvu u Montevideu bio je standardni levi half. Završio je Trgovačku akademiju i radio u Državnoj železnici. Zbog posla, često se selio. Radio je u Beogradu, Boru, Zaječaru, Negotinu, Nišu i Vršcu, a svuda je ostavljao trag i u lokalnom fudbalu. Radio je u Radničkom iz Niša, Timoku iz Zaječara, Boru... Penzionisan je kao šef računovodstva Hidroelektrane „Đerdap".
Nastaviće se...
