Izvor: Blic, 15.Jun.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad nema MMF budžet se troši bez kontrole
Srbija bi trebalo da obnovi aranžman sa MMF-om jer su tokom trajanja prethodnog aranžmana ljudi mogli tačno da vide šta će Vlada da uradi, izjavio je guverner NBS, Radovan Jelašić. Da je tako potvrđuje izveštaj Mirka Cvetkovića iz kog se jasno ne vidi zašto će srpskom budžetu 2008. nedostajati 430 miliona evra.
Iako je državni sekretar u ministarstvu finansija, Janko Guzijan, u prošlom broju "Blica nedelje” priznao da je bilo neplaniranih isplata >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zaposlenima u javnom sektoru, kao i nepredviđenih povećanih izdataka za Kosovo, ministar finansija u svom izveštaju samo konstatuje da su, za razliku od prihoda čije povećanje iznosi 3,9 odsto, rashodi budžeta u periodu januar-maj u odnosu na isti period prošle godine povećani za čitavih 25,5 odsto. O tome na šta su pare potrošene ni reči.
Da li bi izveštaj o izvršenju budžeta mogao biti ovako "transparentan” da Srbija ima aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom? Oni koji na ovo pitanje odgovaraju potvrdno tvrde da je zemljama koje sprovode reforme MMF uvek potreban, čak i kad su vlasti sigurne da vode najbolju moguću politiku. Profesor Ekonomskog fakulteta, Danica Popović, kaže da nakon prestanka aranžmana sa MMF-om Vlada nastavlja populističku politiku koju nema ko da prekine. Podsećajući da se sporazumom sa MMF-om Ministarstvo finansija obavezalo da će do kraja 2006. privatizovati 75 velikih društvenih preduzeća, Popović konstatuje da sada Vladu na tu obavezu nema ko da podseti.
Nakon realizacije prethodnog aranžmana sa MMF-om Vlada je značajno promenila retoriku. Osokoljeni jačanjem deviznih rezervi i otpisom spoljnog duga prema Pariskom klubu, pojedini ministri su osetili da je došao trenutak da, kako to kaže Danica Popović, "izbace sudiju iz igre”. Tim pre što su izbori bliži pa su genijalci smislili Nacionalni investicioni plan koji je, uostalom kao i većina ekonomista, MMF oštro kritikovao.
Tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić je ove kritike prokomentarisao rečima da je "svaka sugestija MMF-a dobrodošla jer je posao MMF-a da bude oprezan”. Ušavši u vladu DS, koja je iz opozicije kritikovala NIP, počinje da svira Dinkićevu "muziku” i ministar za NIP postaje Dragan Đilas. U toj priči, logično, nije bilo mesta za aranžman sa MMF-om koji bi, osim što je jasno saopštio da je protiv tzv. "velikog investicionog ciklusa”, nastavio da gnjavi ministre zahtevima za striktno ograničenje javne potrošnje i odolevanje socijalnim pritiscima i uticajima interesnih grupa.
Ali restriktivna politika se ne vodi uoči izbora. Čim su se oslobodili okova birokrata iz Vašingtona, naši su se reformisti preorijentisali na populističku ekonomiju. Ispostavilo se da je ideja NIP-a predstavljala samo uvod u sada već izvesnu saradnju sa socijalistima, partijom koja je zahvaljujući centralno-planskom razbacivanju para poreskih obveznika, vladala više od jedne decenije. A uoči inauguracije te saradnje, k’o da smo se vratili deset godina unazad, ministar finansija nas je obradovao pričom o "rupi” u budžetu. Pokazalo se da je bojazan da će, bez čvrstog nadzora MMF-a, Vlada odustati od ograničavanja rasta javne potrošnje, i te kako bila opravdana.
Doduše, pojedini ekonomisti, poput Ivice Stojanovića, navode primere Rusije, Poljske, Slovenije i Rumunije, zemalja koje su ozbiljan ekonomski rast počele da ostvaruju tek posle oslobađanja nadzora MMF-a. Stojanović smatra da je, u skladu sa usvojenom nacionalnom dugoročnom strategijom privrednog razvoja, istorijski trenutak da takav potez povuče i Srbija. Ali upravo u tome i jeste problem - nepostojanje jasne ekonomske strategije na kratak rok i jeste jedna od osnovnih zamerki koje se iz Vašingtona upućuju Srbiji. A o dugoročnoj strategiji da i ne govorimo.
Otuda većina domaćih ekonomskih eksperata smatra da je Srbiji potreban novi aranžman sa MMF-om. A guverner Jelašić podseća da je, dok je prethodni aranžman trajao, Srbija imala kreditni rejting 2B minus, sa pozitivnom ocenom, dakle stabilan. Dve godine kasnije kreditni rejting Srbije je negativan.
Šta piše na sajtu MMF
Većina potencijalnih stranih investitora pre odluke o ulaganju u određenu zemlju prvo pogleda sajt MMF-a. Ukoliko tamo pročitaju da je inflacija u Srbiji najviša u Evropi i da je, previsokom javnom potrošnjom i ograničavanjem konkurencije, tolikoj inflaciji u velikoj meri kumovala sama država, malo koji investitor će poželeti da investira u Srbiju.
Poslednji izveštaj o Srbiji
Ubrzanje strukturnih reformi, smanjenje rashoda, oštra kontrola kretanja zarada u javnom sektoru i usredsređenost monetarne politike na ukorenjivanje niske inflacije, ključne su preporuke misije MMF-a date nakon njihove poslednje posete Beogradu novembra 2007. Misija MMF je ocenila da je privredni rast od sedam procenata u značajnoj meri rezultat visoke domaće tražnje izazvane velikim povećanjima zarada, rastom kredita i ekspanzivnom fiskalnom politikom.
