Izvor: Politika, 26.Apr.2014, 19:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad neko korisno radi, uvek ga drugi ometa
Odgovor Dejana Despića Mariji Janković–Šehović
Radi umirenja kulturne javnosti objavljujem da Fondacija Milorad Mišković i dalje postoji i intenzivno radi na svojim zadacima uprkos nastojanjima gospođe Janković–Šehović da raskrinka nas koji smo oko toga okupljeni – pre svega, oko Leksikona umetničke igre, koji nije nikakav „privatni projekat”, nego jedan od zvaničnih (i najkrupnijih) projekata Odeljenja likovne i muzičke umetnosti SANU; a ja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sam od strane Odeljenja određen za rukovodioca tog projekta. Takođe, Odeljenje je za glavnog urednika Leksikona umetničke igre odredilo Gordana Dragovića, koji se za takav opsežan i složen zadatak „legitimisao” prethodnom, vrlo uspešnom realizacijom sličnog projekta Leksikona opera – kapitalne i u svetskom prostoru reprezentativne publikacije svoje vrste.
U izveštaju Fondacije za 2013. godinu stoji da je za Leksikon umetničke igre napisano još 87 jedinica o predstavama prikazanim na inostranim scenama, odnosno sa prethodnom godinom, 148, što je oko 40 odsto od ukupnog broja planiranih jedinica. Istovremeno je skenirano oko 1.500 od planiranih 4.000 fotografija, kao šireg izbora iz kojeg će se izdvojiti one koje treba da uđu u Leksikon. Umesto „ogromnih sitnih troškova, visoke reprezentacije, goriva, benzina” (koji je, valjda, takođe gorivo?) i drugih izmišljotina gospođe M.J.Š. nabavljen je još jedan kompjuter, kako bi se moglo raditi naporedo – na redakciji tekstova i dizajnerskoj obradi likovnog materijala. Tu se, dakle, „odlivao novac” Fondacije, a uz to još i na organizaciju dva seminara za baletske pedagoge u oktobru i novembru, koje su držale ugledne gošće iz Francuske (a kojima M.J.Š. jedva da je i prisustvovala, iako je to (bio) njen „resor”!). Razume se, „odlivao” se i na honorare brojnim autorima tekstova Leksikona, koji su angažovani za taj opsežan i stručan posao a među kojima je bila i gospođa M.J.Š ! Radi potpunosti dodajmo i delimično finansiranje (u koprodukciji sa Pozorišnim muzejom) „privatne” knjige o Kamernoj operi Madlenijanum (u početnoj fazi njene delatnosti) autora Vladimira Jovanovića, na blizu 500 strana krcatih podacima, svedočenjima, kritikama, koju sam imao zadovoljstvo da recenziram i visoko ocenim njenu iscrpnost i dokumentarnu korisnost. Uzgred, statut Fondacije predviđa, između ostalog, i izdavačku delatnost – ne samo Leksikona umetničke igre, nego moguće i drugih tako „privatnih” publikacija.
Tako smo, eto, dosad, zloupotrebljavali Fondaciju Milorad Mišković, pa nameravamo, ako Bog dâ, da to i dalje činimo u konspiracionom mraku moga kabineta!
A gospođa M.J.Š. je zaboravila da objasni zašto smo prekinuli saradnju s njom: pošto je sebi dala ulogu tužibabe, proglasivši neovlašćenima za finansijsko poslovanje i gospodina Dragovića – koji je po statutu nalogodavac za izvršenje finansijskog plana, i mene – koji sam predsednik Upravnog odbora Fondacije, dok je upravo ona neovlašćena da se u to meša. Najgore je, pri tom što je, zbog naše „neovlašćenosti” zahtevala od Upravnika poslova SANU da blokira račun Fonda i time za neko vreme ograničila i sam rad na Leksikonu umetničke igre, koji se odatle finansira! A oduzimanje potpisa u banci (zašto tajno?) bilo je samo nužna posledica prestanka njene uloge umetničke direktorke Fondacije, kao i svake druge u njoj.
Time je, dakle, uspešno okončan naš „nečastan, nezakonit plan otimanja Fondacije” i najzad smo se našli „svi svoji na tuđem”. Gospođin setni zaključak da Fondacija više ne postoji „barem za mene” ostaje njen lični, zaista privatni žal. Fondacija – kako smo pokazali – radi, postoji i postojaće, uprkos našem dobrom, starom običaju da kad neko nešto ozbiljno i korisno radi uvek se nađe neko da ga u tome ometa i dezavuiše, po bilo kojoj osnovi, pa i bez ikakve osnove, kao u ovom slučaju.
Dejan Despić
objavljeno: 26.04.2014
