Izvor: Večernje novosti, 10.Sep.2013, 00:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad ne možeš da daš otkaz
POSAO u inostranstvu nalaze preko oglasa i raznih agencijskih posrednika. Čim pređu granicu i stignu na gradilište, lična dokumenta im se oduzimaju i primorani su na nehumane uslove ekstremno napornog rada. Postaju robovi: ograđeni su bodljikavom žicom i okruženi naoružanim čuvarima, žive sa minimalno hrane, bez mokrog čvora, odmora i - bez plate. Ovo je uvertira mučnog života srpskih mladića koje je baš težak život u Srbiji i naterao da posao na građevini potraže u inostranstvu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Najveći broj radno eksploatisanih naših državljana trenutno je u Rusiji, i to u Sočiju, gde su u toku građevinski radovi za Zimske olipmijske igre. - Podatak o njihovom tačnom broju se ne zna, jer im se u trag, zbog odsečenosti od sveta, teško ulazi - kaže Elena Krsmanović iz „Astre“, organizacije specijalizovane za borbu protiv trgovine ljudima. - Za razliku od ljudi kojima su narušena radna prava i ne isplaćuju im se zarade, žrtve trgovine ljudima nemaju mogućnost da napuste posao, jer i njihov život kontrolišu trgovci ljudima. Oduzeti su im pasoši. Ovakve slučajeve „Astri“ najčešće prijavljuju članovi porodica, koji shvate da nešto nije u redu, jer umesto da im šalju novac oni traže da bi imali za hranu ili se ne javljaju. - Tek se u slučajevima radne eksploatacije zapravo prepoznaje koliko je strašna pozicija žrtava trgovine ljudima - objašnjava Krsmanovićeva. - Vi imate muškarca koji je snažan, kako naš narod kaže „mogao bi volu rep da iščupa“, a sad je potpuno nemoćan i ne može da uradi ništa kako bi se izbavio iz ropstva. Zamislite kakve šanse onda ima devojka. U lanac radne eksploatacije ulazi se lako, jer je dugačak proces podugovaranja, umešano je više ljudi i agencija, pa je i prostor za manipulaciju veći. Profili žrtava su različiti, a godine starosti dosad registrovanih žrtava su od 19 do 60. Prema izveštaju Stejt departmenta, tokom prošle godine je skoro polovina od 79 registrovanih žrtava trgovine ljudima u Srbiji (njih 30) bilo upravo radno eksploatisano. Osim u Sočiju, iz Srbije je trenutno najviše žrtava u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza i Bliskog istoka: Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Čečeniji, Azerbejdžanu, Kazahstanu, Ukrajini. ROBOVLASNIČKO KAŽNJAVANJE KADA su se ne tako davno iz Azerbejdžana spasili ljudi koji su držani kao robovi, otkrili su se do detalja nehumani uslovi: čak 90 muškaraca je boravilo u jednom skučenom prostoru, imali su samo jedan mokri čvor, čuvari su naoružani, a za neposlušne je postojao i sistem kažnjavanja. Radnici spaseni u Azerbejdžanu su iz Srbije, Bosne, Makedonije.
Nastavak na Večernje novosti...
