Izvor: Blic, 05.Mar.2012, 03:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad ne gledam kuda idem
Šetam ulicom, kad iza ćoška, izlete momak s kačketom i umalo me ne obori. Pretrpeh uvrede na svoj račun zato što sam se - baš u tom trenutku i baš na tom mestu - zadesila u mirnoj građanskoj šetnji, kojom sam ugrozila njegovu bezbednost. Izvinih se, srećna što uzgred nisam dobila i batine.
Posle par koraka, neki klinac, na rolerima, napravi krug oko mene, gurnu me laktom i ode brzinom košave. Njemu ne stigoh da kažem - pardon, al’ ko velim, biće prilike da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mu se izvinim, natrčaće on još koji put, vidim da je dobro uvežban.
Šetam dalje i vidim napirlitanu ribu - crni đozluci, tesan minić, visoke platforme i ogromna torba, kojom me snažno mlatnu. Izvinite, rekoh joj zbunjeno, na šta ona mljacnu žvakom, zakoluta očima i prođe.
U tom trenutku, dvoje zaljubljenih (ljubeći se ulicom), natrčaše i gurnuše me na obližnja kolica sa sladoledom i odoše dalje, a ja ostadoh da se izvinjavam prodavačici zato što sam napravila incident a nisam kupila ništa od onoga što nudi. Na prvoj česmi uklonih tragove sladoleda i taman da krenem, istetovirani lik, u nekoj žučnoj raspravi (preko mobilnog), zamahnu bahato rukom i mlatnu me po glavi, uz pregršt uvreda, naravno, kako - ja ne gledam kuda on ide.
Izvinih se i njemu jer, ko velim, bolje i to nego da me dečko istetovira svojom šakom. Posle stotinak dosadnih metara, u kojima me niko nije očešao, naiđe omaleni, nabildovan lik, s raširenim rukama u laktovima i jedan od tih laktova, ne uspeh, naravno, da zaobiđem.
Nabodoh se na njega, izvinih se najljubaznije što sam umela i mogla i odlučih da se vratim kući - kako svojim sporim, penzionerskim ritmom ne bih ugrožavala užurbanu wiesbadensku mladost!
Povezane vesti: Leva noga, desni džep Nepristojna ponuda Ta divna stara antena Pali me nežno Čiju sliku ljubim
