Izvor: Blic, 14.Jun.2010, 01:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad ne gledam kud on ide…
Šetam Wiesbadenskom glavnom ulicom kad iza ćoška izlete momak s kačketom i umalo me ne obori. Pretrpeh uvrede na svoj račun - zato što sam se baš u tom trenutku i baš na tom mestu - zadesila u mirnoj građanskoj šetnji kojom sam ugrozila njegovu bezbednost. Izvinim se, srećna što uzgred nisam dobila još i batine.
Posle par koraka neki klinac na rolerima napravi krug oko mene, gurnu me laktom i ode brzinom košave. Njemu ne stigoh da kažem ni pardon, al' ko velim, biće >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prilike da mu se izvinim, natrčaće on još koji put na mene, vidim da je dobro uvežban. Šetam dalje i vidim napirlitanu ribu - crni đozluci, tesan minić, visoke platforme i ogromna torba, kojom me snažno mlatnu. Izvinite, rekoh joj zbunjeno, na šta ona mljacnu žvaku, zakoluta očima i prođe. U tom trenutku dvoje zaljubljenih (ljubeći se ulicom) natrčaše i gurnuše me na obližnja kolica sa sladoledom i odoše dalje, a ja ostadoh da se izvinjavam prodavačici zato što sam napravila incident - a nisam kupila ništa od onoga što nudi.
Na prvoj česmi uklonih tragove sladoleda i taman da krenem, istetovirani lik, u nekoj žučnoj raspravi sa nekim (preko mobilnog), zamahnu bahato rukom i mlatnu me po glavi, uz pregršt uvreda, naravno, kako - ja ne gledam kud on ide. Izvinih se i njemu, jer ko velim, bolje i to, nego da me dečko istetovira svojom šakom.
Posle stotinak dosadnih metara u kojima me niko nije očešao, naiđe omaleni, nabildovan lik sa raširenim rukama u laktovima i jedan od tih laktova ne uspeh, naravno, da zaobiđem. Nabodoh se na njega, izvinih se najljubaznije što sam umela i mogla i odlučih da se vratim kući - kako svojim sporim, penzionerskim ritmom ne bih ugrožavala užurbanu Wiesbadensku mladost!
