Izvor: Politika, 18.Feb.2014, 14:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad lokomotiva udari u auto
Često se dešava da se automobili zaglavljuju u koloseku ili slete s kolovoza u zonu pruge. – Za godinu dana vozači samo na putnom prelazu u Batajnici više od 100 puta su slomili branike, pokušavajući da se provuku ispod spuštenih rampi
Broj saobraćajnih nesreća na pružnim prelazima je u porastu i to upravo na potpuno osiguranim i na najsavremenije opremljenim prelazima, kaže za „Politiku” Nenad Stanisavljević, direktor Medija centra u „Železnicama Srbije”. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << To, prema njegovim rečima, ukazuje na neodgovorno ponašanje vozača drumskih vozila i pešaka, koji su u gotovo 100 odsto slučajeva uzročnici nesreća na putnim prelazima.
U saobraćajnoj nesreći koja se dogodila 13. februara ove godine, na pružnom prelazu kod Smedereva, poginuo je taksista Miloš G. (61). Vozač taksija stao je na prelazu bez rampe, a onda naglo krenuo kada ga je udario voz, koji se kretao iz pravca Male Krsne ka Smederevu.
Prošle godine u Srbiji se dogodilo 47 nesreća na pružnim prelazima, što je za šest manje nego u 2012. godini. Od toga, 13 nezgoda se dogodilo na putnim prelazima koji su obezbeđeni savremenim signalno-sigurnosnim uređajima, a 34 na prelazima sa saobraćajnim znacima. U ovim nezgodama povređeno je 18 osoba.
– Bezbednost saobraćaja na putnim prelazima, u najvećem broju slučajeva, nije samo železničko tehničko pitanje, već najčešće pitanje samodiscipline i saobraćajne kulture vozača i pešaka. Prema podacima koji su približno isti unazad nekoliko godina, „Železnice Srbije” su odgovorne za svega tri do četiri odsto nesreća na putnim prelazima. Vozači drumskih vozila ili uopšte ne gledaju i ne osmatraju prugu prilikom prelaska preko nje, preduzimaju rizična i opasna kretanja mimoilazeći putoprelazne polubranike, ne poštuju svetlosnu signalizaciju, te prelaze preko pruge pruge iako je uređaj za obezbeđenje saobraćaja već spušten. Neretko se događa da se putnički automobili zaglavljuju u koloseku ili slete s kolovoza u zonu pruge – navodi Stanisavljević.
On kaže da su česti i slučajevi bahatosti i samouverenosti vozača koji se upuštaju u kritične i opasne radnje.
– Tokom godinu dana bahati vozači drumskih vozila samo na jednom putnom prelazu prelazu u Batajnici, više od 100 puta su slomili branike, pokušavajući da se provuku ispod spuštenih rampi. Oni često zaboravljaju ili ne znaju da je zaustavni put železničke kompozicije između 700 i 1.000 metara i da ma kako voz izgledao udaljeno, nijedna trenutna reakcija nije moguća – tvrdi naš sagovornik.
Stanisavljević kaže da se na području „Železnica Srbije” nalazi ukupno 2.138 putnih prelaza, da ne postoje neobezbeđeni putni prelazi već da svi su na odgovarajući način obezbeđeni. Ukoliko pak nema nijednog od načina osiguranja, onda znači da prelaz nije regularan, već nepropisan „divlji” prelaz.
Petina putnih prelaza obezbeđena je najsavremenijom signalno-sigurnosnom opremom kao što su branici i polubranici, a ostali znacima drumske signalizacije – „Andrejinim krstom” i znakom „Stop”. Sagledavajući sve ekonomske i tehnološke aspekte, ocenjuje Stanisavljević, nije realno da svi putni prelazi budu osigurani automatskim uređajima.
– Takva praksa nije zabeležena ni u mnogo bogatijim i savremenijim železnicama, a ni u daleko razvijenijim državama u kojima se mnogo više ulaže i u železnicu i u železnički saobraćaj. Izgradnja signalnog uređaja, na putnom prelazu u blizini železničkog službenog mesta gde uređajem rukuje železnički radnik iz stanice, iznosi oko 120.000 evra, a izgradnja novog uređaja na putnom prelazu na otvorenoj pruzi zavisi od nivoa tehničke opremljenosti pruge i iznosi od oko 150.000 do 200.000 evra. Cena opremanja elektronskog putnog prelaza može biti i viša od navedenih, što zavisi od složenosti saobraćajne situacije – tvrdi naš sagovornik.
----------------------------------------------------------
Modernizacija putnih prelaza
„Železnice Srbije” će u narednom periodu na teritoriji glavnog grada rekonstruisati putne prelaze u Zemunu, Batajnici, Sremčici, Rakovici i Resniku. Bezbednost na putnim prelazima najviše će biti podignuta u okviru projekata modernizacije srpskih železnica.
–Prilikom modernizacije pruge Niš–Dimitrovgrad najsavremenijom opremom će biti obezbeđeno ukupno 14 putnih prelaza, a 12 u okviru planirane modernizacije pruge Pančevo–Vršac, dok će na magistrali Stara Pazova – Novi Sad, koja će biti građena iz kredita Evropske investicione banke, biti obezbeđeno još deset putnih prelaza. Biće rekonstruisan i veći broj putnih prelaza, pa će tako prilikom remonta pruge Mala Krsna – Velika Plana biti uređeno čak 19, a devet putnih prelaza između Sopota Kosmajskog i Kovačevca – navodi Nenad Stanisavljević
----------------------------------------------------------
U Beogradu zbog krađa ne radi devet putnih prelaza, u Srbiji 20
Na teritoriji čvora Beograd trenutno, zbog krađa delova železničke infrastrukture, ne radi devet putnih prelaza i to su dva prelaza između Surčina i Batajnice, dva prelaza kod Ovče i po jedan u Sebešu, Kijevu, Ripanj koloniji, kod Petra Drapšina u Mladenovcu i u Sremčici. Oštećenja su izazvana krađama prigušnica i kablova, kao i paljenjem i demoliranjem delova infrastrukture. Na teritoriji Srbije, zbog krađe delova železničke infrastrukture, redovno je pokvareno oko 20 putnih prelaza.
– Bezbednost saobraćaja na prelazima koji ne rade je regulisana procedurama koje železničko osoblje striktno poštuje, uz pojačan oprez i odgovarajuću signalizaciju. To znači da se železničke kompozicije na ovim mestima, prema utvrđenim procedurama, zaustavljaju pre putnog prelaza, zatim dugim zvučnim signalom upozoravaju na nailazak voza i tek kada se uvere da na pruzi nema drumskih vozila, prelaze preko putnog prelaza najmanjom mogućom brzinom – objašnjava Nenad Stanisavljević.
Danijela Vukosavljević
objavljeno: 18.02.2014.
