Izvor: RTS, 23.Mar.2012, 09:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad je za sreću potrebno malo
Katarina Stevanović, učenica prvog razreda osnovne škole u Krivaji kod Šapca, nepokretna je od rođenja. Na inicijativu škole, napravljena je prilazna rampa, kako bi Katarini bio olakšan pristup učinionici.
Iako je jedna od najudaljeninijih obrazovnih ustanova u šabačkom kraju, osnovna škola u pocerskom selu Krivaja, uz pomoć donatora, obezbedila je prilaznu rampu za jedinu učenicu u invalidskim kolicima.
U školi se nadaju se da će se pronaći dovoljno >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i volje i novca da urade i prilagođeni toalet, kako bi Katarina imala iste uslove kao i ostali đaci.
Za potvrdu znanja pred tablom posebno iz omiljene matematike, pomogne joj učiteljica, dok je, kako kaže, za savladavanje svakog drugog školskog zadatka spremna da sve uradi sama. I pored deformiteta šake, uz volju i ogroman trud, sveske Katarine Stevanović urednije su od svezaka mnogih prvaka.
"Ja mnogo volim da idem u školicu i lepo se družim sa drugarima", kaže Katarina koja je, po rečima učiteljica Slađane Cvejić, ne samo dobar đak nego i omiljena u društvu.
Sa drugarima iz odeljenja upoznala se u predškolskoj grupi. Invalidska kolica, umesto stolice u klupi, za njih ne predstavljaju nikakvu prepreku u druženju.
Nikola Popović kaže da joj svi dodaju olovku, ako padne, ili pomognu da pije vodu. Rampa joj sada olakšava izlazak na odmor i odlazak kući koja je udaljena sedam kilometara.
"Nosila sam je, jer nije bilo prilaza, a nije imala ni kolica", kaže Kaćina majka Biljana. "Sada je mnogo lakše."
Do škole i nazad Stevanovići svakog dana pređu skoro 30 kilometara. Iz skromnog domaćinstva u nepristupačnom delu Krivaje, prešli su da žive u ustupljenu kuću pored asfaltiranog puta, kako bi Katarinu lakše vozili po kiši ili snegu.
Miroslav Stevanović, Katarinin otac kaže da će tu živeti još sedam godina, a da kasnije planiraju da pređu u Šabac i iznajme stan.
Katarina već ima planove: "Volela bih da prohodam i da budem učiteljica kada porastem."
Put do ostvarenja želja su stalne vežbe i specijalna pomagala. Petočlana porodica Stevanović živi od poljoprivrede i povremeno od ćumurane. Nije im problem ni što nemaju kupatilo, navikli su, kažu, na skromnost i ne žale se. Važno im je da je porodica srećna i na okupu i da uvek ima dovoljno goriva za Kaćin prevoz do škole.
