Izvor: Politika, 13.Feb.2013, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad je vetar dobar nema spavanja
Beogradski frizer Voja Radivojević, sa svojim jedriličarima „Aligatorima”, za osam godina osvojio 49 pehara
Na poslednjoj tršćanskoj Barkolani, najmasovnijoj svetskoj regati, vetar je bio slab, pa je od 1.753 jedrilice samo 20 stilo do cilja. Među njima je bio i srpski „Aligator 2”, koji je završio trku prvi u svojoj klasi, a 10. u ukupnom plasmanu.
ajnoviji u nizu trofeja složen je uredno na policu krcatu peharima u frizerskoj radnji u Njegoševoj ulici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Beogradu. Jer, najtrofejniji srpski frizer Voja Radivojević (59) istovremeno je i član najuspešnije srpske jedriličarske ekipe svih vremena. „Aligatori” su za osam godina koliko postoje, na 78 regata osvojili 49 prvih mesta.
Kad pobedničku jedrilicu „Aligator 2” usidri u Izoli, Voji ne ostaje mnogo vremena za predah, jer uvek krajem novembra kreće u nove pobede, na skijaškim stazama, što opet ne znači da će zapostaviti svoju prvu ljubav – frizerski posao.
Juče je u tri imao zakazanu mušteriju, a već sutra ide na skijanje u Francusku. Nijedne se svoje strasti ne odriče i za sve ima dovoljno vremena. I leti je, u jeku jedriličarske sezone, u salonu s makazama u rukama, pošto zbog regate odsustvuje najviše sedam dana.
Šta god da radi Voja se takmiči i svuda uspeva da bude najbolji. Čim je stekao vozačku dozvolu počeo je da vozi nacionalnu klasu, da bi posle sedam godina prodao trkačkog „fiću” i kupio dasku za jedrenje, a kasnije i prvi brod.
– Petkom sam do 20 sati radio u frizerskom salonu, a već u 22 sata bih kombi s daskom i krevetom ukrcavao na voz za Kopar, da bi već u subotu ujutru bio na moru u Piranu.
Tempo se nije mnogo promenio ni kada se oženio, jer je, kaže, imao sreće da nađe ženu koja se na njegov pomen putovanja već hvata za kofere. Ćerka je strastveni skijaš, sin se takmičio s njim u regatama, a oboje su nasledili očev „frizerski gen” i nastaviće 75-godišnju tradiciju porodičnog salona, kao treća generacija.
– Ovo je dobar model života i preporučujem ga svakom ko ima toliko adrenalina – uverava Voja, osvajač mnogih beogradskih, srpskih i jugoslovenskih frizerskih takmičenja i drugog mesta na evropskom prvenstvu u Parizu.
Desetočlana posada „Aligatora” preplovila je za osam godina pet mora i prešla 600.000 nautičkih milja, ali je mnogima čudno kako ekipa sačinjena od Beograđana i Novosađana, odraslih stotinama kilometara od najbližeg mora, pobeđuje stare morske vukove. Hrvati ni danas ne mogu da im oproste što je 2010. na najmasovnijoj hrvatskoj Mrdujskoj regati pehar otplovio u Beograd.
– To nije samo „kupi brod, idi i pobedi”. Potrebne su studiozne pripreme i veštine koje se stiču napornim treningom. Živim daleko od mora i zato ceo život učim od velikih jedriličara, kao što je Minski Fabris, legendarni hrvatski olimpijac – kaže beogradski „aligator”.
Tršćanska regata trajala je sedam sati i za to vreme su srpski jedriličari pokazali šta znaju. Vešto baratajući konopcima spuštali su i razvijali jedra da maksimalno iskoriste snagu vetra koji im tog dana baš i nije davao krila. Trinaest metara dug „Aligator 2”, sa najvišim jedrom od 19 metara, spretno su doveli do cilja.
Dovikivanje posade tokom regate deluje kao najstrašnija svađa, ali na cilju su svi zagrljeni i spokojni, jer u suštini sve zavisi od dobrog tima.
Snimak jedne od trka navodi na zaključak da posada nema vremena ni da popije gutljaj vode i da će na cilj stići s nekoliko kilograma manje. Voja kaže da su im pri ruci sendviči i neophodna voda. Ne mršave, ali izgube „nekoliko kilograma nerava”.
Kako li tek izgledaju višednevni regate poput Roleks kupa koji traje pet i po dana?
– Smenjujemo se na palubi. Odlazi da odspava kad ko stigne, ali kad je jak vetar nema spavanja – kaže Voja.
Čim prođe sezona skijanja, „Aligatori” kreću u nove avanture. Vojin plan je da se uskoro oproba na okeanskim jedrenjima i regatama. Nada se da će uspeti da kupi novi brod makar do sledećeg novembra, jer ulazi u godine u kojima, priznaje, više neće biti za takve poduhvate.
Sile znaju da budu jake da „nose glave”
Vetar je dobar sluga jedriličara, ali zao gospodar. Sile nekad znaju da budu toliko jake da „nose glave”. Voja je jednu opasnu situaciju iskusio kada je usred zime prevozio jahtu za prijatelja.
U Otrantskom zalivu na putu iz Italije prema Grčkoj, talas ga je poklopio i zbacio s palube na kojoj je bio sam. Vezan je visio s broda, ali to ga nije pokolebalo, pa je nastavio da juri dobar vetar.
J. Kavaja
objavljeno: 13/02/2013
