Izvor: Vesti-online.com, 23.Nov.2016, 10:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kad imamo ovakve prijatelje, neprijatelji nam nisu potrebni

U svetu se polako smiruje bura oko izbora Donalda Trampa za predsednika Amerike. I dok Zapad polako prihvata činjenicu da je Hilari izgubila, i pitaju se šta će se desiti kada republikanac dođe na vlast, Srbi se i dalje nadaju čudu. Jer, zaboga, pobedio je Tramp, a gde je Tramp, tu je i Rudolf Đulijani. A pošto je Đulijani veliki prijatelj našeg premijera Aleksandra Vučića, računica je jasna - eto sreće za Srbiju. Ma važi, malo sutra.

Znate ono kada gledate američke >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << filmove, a glavni negativci su uvek Srbi? Dobro, ipak su Rusi, a kad nisu oni, onda su Srbi... E, pa, i u stvarnosti je tako. Mi štetimo svima. Najpre sebi, zato što postojimo, a onda i svima ostalima, ako smo im prijatelji. Ili ih mi, ni krive ni dužne zovemo tako, pa oni posle ne znaju šta će sa tim prijateljstvom.

Baš to se desilo i Rudolfu Đulijaniju. Nije jadan ni mogao da zamisli pre četiri godine da će biti na korak od funkcije državnog sekretara SAD, pa je išao po svetu, lobirao i savetovao strane političare. I na njegovu nesreću, jedan od njih bio je i naš premijer Aleksandar Vučić.

I dok smo mi, odmah po proglašenju Trampove pobede počeli da likujemo što će, eto, naš prijatelj Đulijani možda postati neko i nešto u toj Americi, on je počeo da se hvata za glavu. Jer, zna se, čim postanete kandidat za neku funkciju, svi redom kreću da se prisećaju vaših grehova iz prošlosti. A Đulijanijv najveći greh ispadosmo mi, Srbi.

Tako se AP prisetio da je Rudolf Đulijani dolazio u Beograd, gde se sastao sa "liderima  političke partije, srpskim nacionalistima koji su nekada bili saveznici pokojnom autokrati Slobodanu Miloševiću". Ta informacija najviše je zgranula Hilari Klinton, pa je poručila da je to nečuveno. Doduše, u trci za predsednika SAD nije joj smetala podrška tog istog "srpskog nacionaliste", koji je napravio "pametan potez" i otišao čak u Ameriku kako bi lobirao za Hilari. Ma, nečuveno!

Elem, bilo kako bilo, nađe se Đulijani u nebranom grožđu zbog Srbije, Srba, Beograda, Vučića... pa je rešio da napravi pravi prijateljski gest, ne bi li se odbranio od onih koji ga napadaju. Pohvalio se time kako se, dok je boravio u Beogradu, ponašao časno i hrabro. Bio je toliko hrabar da nam je čak i poručio da smo zaslužili da nas bombarduju.

- Koliko ljudi ode u neki grad i kaže: "Ja mislim da je bilo u redu što su vas bombardovali"? - reče naš prijatelj Đulijani.

Baš hrabro, lepo, prijateljski, nema šta. Nego, nije on kriv! Krivi su oni koji ga svojataju, koji su ga birali za prijatelja. Mogli bi sledeći put malo bolje da razmisle kad budu birali drugare na svetskoj političkoj sceni. Samo pogledajte spisak: Hilari Klinton, Toni Bler, Đulijani... Neki od njih su nas bombardovali, neki smatraju da smo to i zaslužili... Ali su nam svi oni, naravno, prijatelji.

A mi? Ma nema šta da brinemo. Uz takve prijatelje, neprijatelji nam nisu ni potrebni!

Nastavak na Vesti-online.com...