Izvor: Politika, 08.Jul.2013, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad hranioci ubijaju
Svakoga dana u Srbiji četiri žene stradaju od ruke najbližeg – muža, oca ili brata, a samo od početka ove godine 25 žena ubijeno je u porodičnom nasilju. Prošle godine u „toplom porodičnom gnezdu“ ubijeno je 27 žena, što znači da treba očekivati da će se udvostručiti broj žrtava porodičnog nasilja koje će ove godine završiti „u čitulji“.
Užasni trend se dakle nastavlja. Lane je prijavljeno 9.327 slučajeva nasilja nad ženama – hiljadu više nego >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 2011! I tri hiljade više nego 2008, kada su prijavljena „samo“ 6.272 slučaja nasilja.
Uprkos ovoj poražavajućoj statistici, nijedan sud u Srbiji tokom prethodne godine nije izdao nalog za iseljenje niti jednog nasilnika iz kuće, niti je izdat ijedan nalog da se u stan useli žrtva. Samo 49 nasilnika dobilo je zabranu približavanja članu porodice na određenu udaljenost, 434 osobe dobile su zabranu daljeg uznemiravanja člana porodice, a osam osoba dobilo je zabranu pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice.
Vrhunac cinizma je da se nasilnici nad ženama i decom osuđuju na minimalne ili uslovne kazne jer su – hranioci porodice!
Iako sve statistike govore da je nasilje u porodici u porastu, ni država ni sudovi ne pokazuju da ih to preterano brine. Sudski postupci i dalje traju predugo, a počiniocima ovog nasilja kazne se drastično smanjuju zbog – olakšavajućih okolnosti. Naše pravosuđe je neopravdano sporo i kazne koje se izriču nasilnicima neopravdano su male – mnoge sudije imaju dilemu da li da pošalju nasilnika u zatvor „jer nema ko da hrani porodicu“ ili da ga kazne novčanom kaznom „jer će da oštete porodični budžet“. Niko nije istražio za koliko su prebijenih i ubijenih žena delom odgovorni ovi zaštitnici „porodičnih budžeta“, koji su Srbiju pretvorili u zemlju u kojoj se žene sve više ubijaju i prebijaju.
Uprkos činjenici da broj žrtava porodičnog nasilja iz godine u godinu raste, a nasilje u porodici već deset godina ima status krivičnog dela, u stručnoj javnosti i dalje se vodi polemika o tome koliko država treba da se meša u privatnost porodice i njenu autonomiju. Notorna je činjenica da beogradski Apelacioni sud misli da „šamar nije nasilje“, dok mnogi policajci odbijaju da uopšte izlaze na porodični „teren“ po prijavi nasilja sa obrazloženjem da su intervenisali više puta, ali da se supružnici „uvek pomire“. Ako nasilnik prekrši zabranu prilaska žrtvi, on se ne kažnjava za učinjeni prekršaj, a policija upućuje ženu da ponovo pokrene parnicu. Iako kazna za ubistvo iznosi između tri i dvanaest godina, uvek se nađu neke olakšavajuće okolnosti za ublažavanje kazne. U živom pamćenju javnosti ostao je slučaj nasilnika kom je za surovo zlostavljanje i batinanje supruge i deteta dosuđena minimalna kazna. A u obrazloženju presude je pisalo da je kazna minimalna jer je počinilac – otac maloletnog deteta!
Katarina Đorđević
objavljeno: 09.07.2013.
