Izvor: Blic, 15.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad filozof voli
S vremena na vreme kupujem knjige na temu filozofije zbog griže savesti da sam zanemario svoje osnovno obrazovanje. Ako je u pitanju istorija filozofije, prvo pogledam kako je autor obradio Kanta, Hegela i Sartra jer po njima vidim s kim imam posla.
Ovih dana sam kupio „Istoriju filozofije" banjalučkog profesora Radivoja Kerovića, izdatu 2006. godine. Počeo sam da čitam pojedina poglavlja, naravno, pre svega ona koja redovno prvo čitam. I u ovoj jasnoj knjizi, kakve pišu samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << oni koji dobro vladaju materijom, naišao sam na nešto što nije baš uobičajeno za istorije filozofije. O svakom značajnijem filozofu profesor je napisao kraću, a nimalo puritansku biografiju. Znači, kad je čitao debele filozofske monografije nije držao ruke u džepovima čitajući stranice njihovih životopisa.
Tako možete saznati ono što ste već znali, da se Kant nije micao od svog rodnog Kenisberga, ali i da „nije bio s raskida" što se tiče ženskog roda ili, kako to profesor kaže, da je „postao učitelj grofici Karolini Amaliji Kajzerling, sa kojom se izgleda sporazumjevao veoma dobro". Baš mi je drago da nije bio neki svetac. Za razumevanje kategoričnog imperativa nije presudno da znate s kim je filozof spavao, ali ovako je nekako toplije.
Za Rusoa nas profesor obaveštava da se sprijateljio sa Terezom Levasije i s njom zasnovao porodicu, za Hegela da se oženio sa dvadeset godina mlađom Marijom Tuher. Marksa je, s pravom, dobro ocrnio. Svoju ženu, u mladosti veliku ljubav Dženi fon Vestfalen i decu je zapostavio kad se spetljao sa kućnom pomoćnicom Helenom Demot i još pomogao „svojoj voljeno ženi da što prije umre".
Mladim studentima filozofije neće škoditi da shvate da su mislioci koje proučavaju ljudi krvi i mesa i da nema razloga da postanu neke beživotne askete.
