Izvor: Blic, 28.Jun.2010, 01:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad cena nije bitna
Obožavam kad wiesbadenski sportisti pobede na nekom takmičenju, a masa vatrenih navijača izađe na ulicu da to proslavi. Av, av, av, krenu da kevću svi uglas. Av, av, av, nastave oni i počnu da štipkaju i šutiraju prolaznike, koji nisu spremni da na isti način, podele radost sa njima.
A, kad im i to postane malo, oni se ustreme na prvi kontejner na ulici i prevrnu ga od sreće, ne bi li i na taj način iskazali zahvalnost svojim ljubimcima. Sa praznim kontejnerom, krenu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u juriš niz ulicu i gde će, već u prvi izlog koji se tu namestio. Tras, začuješ staklo i potom uraaa, uraaa, njihov poklič, kojim kažu, evo vidite koliko se radujemo što na terenu pobeđujete sportski.
Toliko, da nam nijedne radnje i nijednog izloga u Wiesbadenu nije žao. Fijuuu, začuješ potom kretanje baklje kroz vazduh i onda, bum! To baklja udara u prozor stambene zgrade i pali zavesu. Bravooo, viču navijači, bravo za naše, raduju se oni, iskreno paleći i rušeći sve pred sobom. U tom trenutku, iz kontra smera, nailazi grupa (takođe vatrenih) navijača, koja slavi to isto, samo na svoj način.
Oni čupaju cveće u parku, vade sadnice i busenjem gađaju prolaznike. Jedna od njih, ide ravno na noge navijača sa suprotne strane i on uzvraća udarac. Busen leti kroz vazduh i pada na šoferšajbnu automobila, čiji vozač, prestravljen, naglo koči, a na njega, otpozadi, naleće kolona automobila, koji nisu očekivali da ih snađe to što ih je snašlo. E, tek tada nastaje prava proslava, u kojoj se tuku vozači polupanih vozila, a u pomoć im priskaču obe navijačke grupe, koje su jedva dočekale da do kraja iskale svoju radost - pa nek košta koliko košta!
