Izvor: RTS, 19.Apr.2012, 09:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad bi nebo bilo vedro
Poučeni prošlogodišnjim iskustvom, poljoprivrednici u ariljskom kraju sve češće odlučuju da osiguraju voćnjake. Oni sa manjim parcelama smatraju da im se to ne isplati i uzdaju se u "vedro nebo".
Šteta od grada, kojim je prošle godine bilo zahvaćeno 70% ariljske opštine, procenjena je na desetak miliona evra.
Ove godine, poljoprivrednici koji imaju veće voćnjake itekako razmišljaju o njihovom osiguranju, pa i nabavci protivgradnih mreža, dok se oni sa >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << manjim parcelama još preračunavaju.
Ni gotovo uništeni komšijski zasadi, Mirka Nikolića iz Gorobilja nisu naveli da razmišlja o osiguranju zasada maline na 20 ari koje je grad prošle godine zaobišao.
"Cena je nikakva, slaba, radi toga nisam imao računa ni to da uplaćujem. Bolje je rizikovati ovako, nego i to još da kiksnem", objašnjava Nikolić. "Uzdam se u vedro nebo."
I polise osiguranja i protivgradne mreže
Ljubiša Milijanović iz Stupčevića drugačije razmišlja. Prošle godine, grad mu je odneo pola roda maline, čiji prinos, takođe zbog cene, nije osigurao, dok mu je šteta za osigurani zasad borovnice nadoknađena.
"Šteta je ne obezbediti se, bar onoliko koliko uložite", kaže Milijanović. "Tako u slučaju štete možete da naplatite, da ne odete u gubitak."
U osiguravajućim kućama, čiji su procenitelji prinosa na terenu, kažu da je ovog proleća više velikih proizvođača zainteresovano za polise čijih 40% troškova preuzima nadležno Ministarstvo.
Najefikasnija zaštita je protivgradna mreža, kažu stručnjaci u ariljskom Inovacionom centru. Takve mreže se, uz pomoć fondova Evropske unije, postavljaju u 25 domaćinstava.
Projekat "Malina preko granica" u Arilju je, u okviru svojih delatnosti, predvideo postavljanje protivgradnih mreža na 5 hektara zasada, i antifriz sistema, odnosno folije, objašnjava Radojko Luković, direktor Inovacionog centra za poljoprivredu, Arilje. Time se omogućava berba malina i kad pada kiša a zasade štiti od grada.
Iako je ulaganje u mrežu veliko, od 7.000 do 20.000 evra, zavisno od voćne kulture, ipak je isplativa na duge staze - tvrdi Tomo Simović iz Grdovića.
"Ulaganje u mrežu je veće u startu, a duplo je jeftinije kad se sabere koliko traje voćnjak. Mreža traje 15 do 20 godina, a osiguranje obnavljate svake godine", objašnjava Simović koji upravo postavlja protivgradne mreže.
I mreža i osiguranje, moguću štetu svode na minimum. Samo u vedro nebo, voćari sa velikim zasadima se ne uzdaju.
